ОБЈАВЕ чланова Савета за привреду ОО СНС Чукарица

ОБЈАВА БР.18========== 14.12.2015.г.
Миле Илић:
IZVOR: Economy.rs / Ekonomija i privreda /
Državne agencije za ''sve i svašta'' - koštaju nas 820 miliona EUR
Džinovsko stablo državnih agencija košta Srbiju godišnje više od 820 miliona evra, pa novog predsednika vlade, ma ko bio, Srbije čeka zahtevan posao sasecanja ovih tvorevina. A svi su obećali - ukidaće ih.
Činjenice su nemilosrdne, pišu Novosti: naša država ima 131 agenciju za "sve i svašta", po čemu smo rekorderi u Evropi.
Ilustracije radi, Nemačka kao vodeća privreda Evrope ima svega šest agencija, Češka 11, a Hrvatska je najavila da će broj od 47 uskoro da prepolovi zbog smanjenja birokratije.

Sve partije su u kampanji najavile gašenje agencija, a to već godinama uzaludno traže i ekonomski stručnjaci, Unija poslodavaca Srbije, sindikati, brojna strukovna udruženja. Prema raspoloživim informacijama, direktori većine agencija imaju plate veće od 100.000 dinara, a neka primanja nadmašuju i čitavih 500.000 dinara.

- Vladine agencije bi trebalo srezati na najmanju moguću meru. Neophodno je ukidanje raznih državnih fondova, poput Fonda za razvoj i Nacionalnog investicionog plana, i drugih parafinansijskih organizacija koje raspolažu ogromnim sredstvima, a troše ih bez valjane kontrole, ocenio je potpredsednik vlade i lider PUPS-a, Jovan Krkobabić.

I SPS se slaže sa ukidanjem velikog broja državnih agencija. "Nismo ni osnivali ni inicirali osnivanje ijedne agencije. To treba ukidati ", poručio je lider SPS-a Ivica Dačić.

Naprednjaci kažu da bivša vlada ništa nije učinila na planu smanjenja broja nepotrebnih agencija, zavoda, direkcija. "Najmanje 60 agencija i drugih bespotrebnih institucija biće ugašeno ako formiramo vladu", ocenio je zamenik predsednika SNS Aleksandar Vučić.

Jelena Trivan, potpredsednik DS podseća da je jedan broj agencija ukinut posle rekonstrukcije vlade, ali da se mora ići dalje, i da primanaj u agencijama i raspolaganje novcem mora uvek biti pod lupom javnosti.

I Rasim Ljajić, ministar za rad i socijalnu politiku, tvrdi da su agencije te na kojima bi moglo da se uštedi: "Ima agencija koje rade isti ili sličan posao. Imate organe uprave u okviru ministarstava koji rade takođe sličan ili isti posao." (Economy.rs, Novosti 22. jun 2012.)


Postavio: Economy.rs. Pratite nas na Facebooku i Twitteru, kao i putem našeg mobilnog sajta

Povezane vesti
- Privrednici: još nam je gore nego 2014.
- Fond za razvoj odobrio 979 miliona dinara kredita
- MMF: Siromaštvo najviše povećano u Crnoj Gori i Albaniji
- Katastrofalni pesimizam privrednika: 33% nastavlja da otpušta u 2015.
- NALED: Naknada notara parafiskalni namet

www.economy.rs
Državne agencije za ''sve i svašta'' - koštaju nas 820 miliona EUR
http://www.economy.rs/vesti/19899/Drzavne-agencije-za---sve-i-svasta-----kostaju-nas-820-miliona-EUR.html

===========================================
ОБЈАВА БР.17========== 12.12.2015.г.
Миле Илић: 
IZVOR PEŠČANIK:  Dužničko ropstvo u 21. veku

U Srbiji danas ima 22.000 korisnika stambenih kredita indeksiranih u CHF (švajcarskim francima), odnosno najmanje 100.000 građana Srbije direktno pogođenih dužničkim ropstvom u koje su, delom zbog objektivnih okolnosti na globalnom nivou, a znatno više zbog neodgovorne politike i rada Narodne banke Srbije, zapali oni i članovi njihovih porodica.
Poznato je da je vrednost švajcarske valute od 2007. i 2008. kada je plasiran najveći broj kredita, porasla za više od 100 odsto, te da je zbog te, kao i činjenice da su banke protivzakonito podizale kamatne stope i na taj način jednostrano kršile ugovore, mesečna rata ovih kredita ne samo udvostručena, nego je u većini slučajeva prešla 90 odsto mesečnih primanja korisnika kredita. Na taj način oni su dovedeni u nezavidnu situaciju, bezmalo u pravo siromaštvo. Jer kada im putem administrativne zabrane ili trajnog naloga banka naplati ratu, njima za ostale životne potrebe ne ostaje gotovo ništa. Mnogi su u međuvremenu ostali bez posla i redovnih primanja, zbog čega su banke aktivirale hipoteke i oduzele im stanove.
Zbog propagande koju finansiraju poslovne banke, ovi građani su često u javnosti nazivani „kockarima“, „avanturistima“, „profiterima“, samo zato što su otišli pred bankarske šaltere (ne u kockarnice), i tamo se zadužili kako bi rešili svoje stambeno pitanje. Bili su vođeni prostom logikom da je bolje istom sumom plaćati kredit nego zakup stanodavcima i živeti neizvesnim životom podstanara. To su mahom mladi ljudi čiji roditelji nisu bili ni vojni oficiri ni političari ni tajkuni; znači, „obični“ građani kojima „rat nije bio brat“ i koji nisu nasledili prekonoć stečeno bogatstvo. Oni su tih godina zasnivali porodice i imali ideju da od svoje zarade otplaćuju krov nad glavom.
Retki su primeri onih koji su na kredit kupovali stanove da bi ih izdavali, ali ni oni nisu otišli u banku i ukrali novac, nego su prihvatili uslove i obavezu da vraćaju ono što su bili dužni. Ali oni sada trpe veće osude od recimo gradonačelnika Beograda koji ima preko 20 nekretnina koje iznajmljuje, a da se ne zna ni kako ih je kupio. I koliko je takvih poput Malog, Uskokovića i njima sličnih hajduka i vojvoda u vlasti i oko nje, koji novcem nepoznatog porekla zidaju seoske crkve, lete privatnim „vazduplohovima“, stambeno zbrinjavaju samohrane starlete…
Građani koji su se opredelili za pošten i zakonit način kupovine svoje nekretnine imali su izbor i opredelili su se za zaduživanje u CHF, što je u tom trenutku bila povoljnija ponuda. Oni nisu, kao na primer građani Austrije, javno, pismeno i detaljno bili upozoreni na rizik da za samo nekoliko godina mogu dospeti u situaciju da im glavnica (upoređena sa iznosom u evrima) bude veća od celog duga. To konkretno znači da klijenti koji su se zadužili za 75.000 CHF, što je otprilike bilo 50.000 EUR, danas duguju skoro 75.000 EUR.
Kako je to moguće i zašto je dozvoljeno? Pre svega zato što ni Narodna, a naravno ni poslovne banke, nisu htele da shvate smisao devizne klauzule, čija je osnovna svrha, kako tvrdi advokat Vojin Biljić, upravo da štiti glavnicu, a ne da služi za sticanje ekstra profita, drugim rečima za „zelenašenje“. Banke ne samo da ugovorima nisu predvidele, nego nisu ni odreagovale na promenu vrednosti kursa, i nisu pravovremeno ponudile klijentima anekse ugovora koji bi se odnosili na konverziju kredita.
Na novinarsko pitanje ko je prilikom zaključenja ugovora bio u većem riziku – banke ili građani, advokat Biljić je odgovorio: „Kad se ima u vidu tekst tipskih ugovora koje su banke sastavljale, teško da može biti govora o bilo kakvom riziku banaka. Da je nekim slučajem franak slabio u odnosu na evro, banke bi iskoristile mogućnost iz ugovora i same izvršile konverziju kredita. Kako takva mogućnost nije ostavljena korisnicima u tekstu ugovora, a posebno ne u praksi, sav rizik promena međuvalutnih odnosa svaljen je na korisnike kredita“.
Poslovne banke su očigledno pravile ugovore tako da zaštite samo svoj interes i smanje svoj rizik. Onda se postavlja logično pitanje zašto su građani potpisivali takve ugovore? Tu je reč o još jednoj prevari, tačnije podvali od strane banaka. Naime, mnogi budući korisnici su najpre dobijali predugovore koji su se, kako se kasnije ispostavilo, razlikovali od konačnih ugovora, ali je nevolja u tome što su ugovori između banke i klijenta bili potpisivani na dan isplate kredita. To znači da su klijenti bivali dovođeni pred svršen čin, najčešće sa već uplaćenom kaparom (predujmom) za stan, posle čega više nisu imali nikakvu drugu mogućnost osim da potpišu ugovor.
Zapavši bukvalno u dužničko ropstvo, korisnici kredita su uz pomoć udruženja Efektiva zaštitu svojih interesa potražili na sudu, budući da je obraćanje državnim organima ostalo bez ozbiljne reakcije. Usledile su prve presude u korist klijenata a protiv poslovnih banaka, koje su, kako je utvrđeno, nezakonito menjale kamatne stope i kršile odredbe iz ugovora. Zatim su usledile brojne tužbe klijenata, što je bio signal državi, to jest Narodnoj banci, da bi poslovne banke zbog toga mogle imati problema, a samim tim i finansijsko tržište zemlje. Stvar je dakle jasna: država je (makar za sada) stala na stranu banaka a ne na stranu pravde, čime je poslala indirektnu poruku da podržava one koji su kršili zakon, a ne građane koji su pošteno i u skladu sa potpisanim ugovorom, dokle god su mogli uredno izmirivali svoje obaveze.
A nije bilo tako davno kada su sadašnji akteri vlasti, tada iz pozicije opozicije, prepoznali problem i opasnost zaduživanja građana, obećavajući da će ga, ukoliko i kada preuzmu vlast, rešiti. I to upravo onako kako danas zahtevaju korisnici kredita, a to znači po nekom od modela koji su primenile zemlje u okruženju, na primer Hrvatska. Ovako je u predizbornoj kampanji o ovom problemu govorio visoki funkcioner Srpske napredne stranke, Nebojša Stefanović, aktuelni ministar unutrašnjih poslova:
“Zemlje u okruženju, dakle njihove vlade i centralne bankarske institucije su učestvovale u rešavanju ovih problema, i nažalost moram da istaknem da su i Hrvatska i Mađarska to učinile a da Srbija to nije učinila, i da su danas građani Srbije ostavljeni faktički na milost i nemilost pojedinačnom rešavanju tih slučajeva sa svojim bankama. Mislim da bi Republika Srbija, odnosno njena Narodna banka, morali da nađu strateško rešenje za ovaj problem građana Srbije; da se ne pronalaze modeli koji su dovoljni da se situacija reši na tri ili šest meseci, a da kasnije uđemo u još veće zaduživanje, već da se pronađe model da se ljudima pomogne da izađu iz ovog velikog problema, bilo da će to biti transformacija duga, bilo da će to biti pronalaženje nekih fiksnih kamatnih stopa koje će država onda subvencionirati, ili bilo čega drugog, ali je potrebno da država, odnosno Narodna banka Srbije, sedne sa onim bankama koje su plasirale najviše sredstava u zemlju i da se dogovore oko modela kako da pomognu građanima.”
Upravo je u predizbornoj izjavi Nebojše Stefanovića sadržana suština zahteva korisnika kredita, a to znači da:
1. rešenje mora biti sistemsko a ne pojedinačno,
2. rešenje mora biti strateško a ne trenutno,
3. rešenje mora biti takvo da se uz interes banaka zaštiti i interes građana, to jest da nijedna od ugovornih strana ne bude oštećena i
4. rešenje može da bude po nekom od modela koje su primenile zemlje u okruženju, na primer Hrvatska, što bi podrazumevalo donošenje zakona po kome bi se krediti iz CHF konvertovali u EUR po paritetu koji je važio na dan isplate kredita, a da nastavak otplate kredita bude po kamatnoj stopi koja važi za kredite indeksirane u EUR.
Korisnici kredita koji su trenutno zaduženi u CHF ne žele raskid ugovora (na šta su trenutno prinuđeni), ili bilo koje rešenje koje bi išlo na štetu poslovnih banaka, već očigledno imaju želju i dugoročni interes da nastave sa otplatom kredita čiji bi ugovori morali biti izmenjeni. Tako bi se izbeglo masovno aktiviranje hipoteka od strane banaka i poremećaj na tržištu nekretninama, a istovremeno bi se izbegao nastavak dužničkog ropstva koje bi se, po onome kako sada stvari stoje, prenelo i na drugu generaciju korisnika kredita.
To bi bilo prihvatljivo rešenje i za Narodnu banku, jer bi finansijski sistem ostao stabilan, uprkos neistinama i spekulacijama koje povremeno plasira guvernerka Narodne banke, koja je, uzgred, svoj stan dobila od Telekoma Srbije, firme koja je još uvek javno preduzeće i finansira se od budžetskih obveznika. Za kraj samo primećujem da bi ona sa svojim primanjima lakše nego velika većina građana mogla da otplaćuje stambeni kredit. To bi svakako bio mnogo časniji izbor, dok ovako na nju i njenu stranku pada senka ličnog i političkog licemerja.
======================================
ОБЈАВА БР.16========== 07. 10. 2015.г.
Миле Илић: 2015. GODINA JE, A PROBLEMI OSTALI ISTI,
PARE NAM ISISISAVAJU NEPOTREBNE AGENCIJE, PENZIONERIMA SE SMANJUJU PENZIJE, STRUJA POSKUPLJUJE, TAKSE I POREZI SE UVEĆAVAJU, A NIKO NEMA MUDA DA UKINE NEPOTREBNE AGENCIJE????
Borba protiv korupcije znači ukidanje takvih agencija i vraćanje njihovih nadležnosti u okvir  ministarstava, kao i usmeravanje para u privredu za otvaranje novih radnih mesta.

ANITNARODANA Vlada Srbije osnovala je 2011.g. Agenciju za upravljanje lukama kojoj je iz budžeta za 2012. pripalo 20 miliona dinara.
POMNOŽITE TAJ IZNOS SA 4 GODINE, (do danas, ukoliko nije uvećan,
a pretpostavljam da jeste jer u ovoj državi samo nameti prate inflaciju i rast drugih troškova).
U zemlji koja nema more niti pomorsku flotu, formirana je Agencija za pomorsku plovidbu koja bi trebalo da se bavi ispitivanjem uzroka pomorskih nesreća. Princip namirivanja zahteva koalicionih partnera rezultirao je gomilanjem institucija.

ПРЕНОСИМ ПОДАТКЕ ОБЈАВЉЕНЕ
НА ИНТЕРНЕТУ У ПЕРИОДУ ОД 2012- 2015.год.
ЧАК И МНОГО РАНИЈЕ:

Srpska napredna stranka najavila je da će u narednih sedam do deset dana Skupštini Srbije predložiti zakonske izmene za ukidanje brojnih državnih agencija, koje, prema mišljenju te stranke, služe za upošljavanje partijskih činovnika.
Član pravnog tima naprednjaka Nikola Selaković precizirao je na konferenciji za novinare da će SNS predložiti izmene Zakona o javnim nabavkama, kojima će predložiti ukidanje velikog broja državnih agencija.
"Vlada Srbije planira obrazovanje novih agencija i proširenje starih. Zbog toga je SNS najavila borbu protiv političkih privilegija koje su zemlju unazadile", kazao je Selaković i istakao da vlast državu ne vodi u dobrom smeru i da su Srbiji stoga preko potrebne promene.
Vlast, prema njegovim rečima, nije ništa uradila na smanjenju javne potrošnje, racionalizaciji državne uprave, a državu je pretvorila u birokratsku tvorevinu.
------------------------------------------------------------------------------
Katastrofalno, Srbija nema more, ali ima
 Agenciju za istraživanje pomorskih nesreća?!!?
Koliko ima tačno državnih agencija u Srbiji, teško je utvrditi, jer nikada nisu zvanično objavljeni podaci, a brojke koje se pominju u javnosti kreću se od 131 do 170, koje građane godišnje koštaju oko 850 miliona evra.

Među njima je nemali broj apsolutno bizarnih, kao što je Agencija za istraživanje pomorskih nesreća. Prvi potpredsednik vlade, Aleksandar Vučić, izjavio je da je  zaustavljen pokušaj prebacivanja 145 zaposlenih iz administracije u jednu državnu agenciju, postupkom preuzimanja, i to usred vladine kampanje da zaustavi uvećanje ionako predimenzionirane javne administracije od 550.000 zaposlenih.

Prema Kancelariji poverenika za informacije, Rodoljuba Šabića, postoji čak oko 170 republičkih agencija, zavoda, direkcija i fondova i drugih organizacija, od čega agencija oko 100, dok Nemačka ima svega desetak.

U kancelariji smatraju da to nije konačan broj, jer su slične institucije osnivale lokalne samouprave širom Srbije, koje se finansiraju iz lokalnog budžeta.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije, Dragoljub Rajić, naveo je da su oni još prošle godine uspeli da nabroje 131 državnu agenciju, ali da ih sigurno ima više.
------------------------------------------------------------------------------
Džinovsko stablo državnih agencija košta Srbiju godišnje više od 820 miliona evra, pa novog predsednika vlade, ma ko bio, Srbije čeka zahtevan posao sasecanja ovih tvorevina. A svi su obećali - ukidaće ih.

Činjenice su nemilosrdne, pišu Novosti: naša država ima 131 agenciju za "sve i svašta", po čemu smo rekorderi u Evropi.

Ilustracije radi, Nemačka kao vodeća privreda Evrope ima svega šest agencija, Češka 11, a Hrvatska je najavila da će broj od 47 uskoro da prepolovi zbog smanjenja birokratije.

Sve partije su u kampanji najavile gašenje agencija, a to već godinama uzaludno traže i ekonomski stručnjaci, Unija poslodavaca Srbije, sindikati, brojna strukovna udruženja. Prema raspoloživim informacijama, direktori većine agencija imaju plate veće od 100.000 dinara, a neka primanja nadmašuju i čitavih 500.000 dinara.
------------------------------------------------------------------------------

Nataša Latković | 10. 01. 2012. БЛИЦ

Držimo rekord po broju agencija

Vlada Srbije ni ove godine nema nameru da smanji broj agencija, po čemu je evropski rekorder. Sudeći po budžetu za 2012, ali i po ćutanju ministarstava koja imaju najviše takvih tela, srpske vlasti ne žele da ukinu nijednu agenciju za razliku od Hrvatske, koja je najavila da će prepoloviti njihov broj. Sagovornici “Blica” navode da agencije, fondovi, zavodi i direkcije najčešće služe za uhlebljenje partijskih kadrova, kao i da niko ne kontroliše koliko novca prolazi kroz njih, kao i na koji način se troši.
U Vladi Srbije nemaju odgovor na pitanje da li će ukinuti, najblaže rečeno, višak agencija, po čijem broju daleko prednjačimo u odnosu na sve evropske zemlje.

U Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj nisu mogli da nam odgovore da li će ugasiti bar jedno od tri tela za regionalni razvoj - na spisku su Agencija za regionalni razvoj, Fond za regionalni razvoj, pa Republički zavod za regionalni razvoj. Slično smo prošli i u Ministarstvu životne sredine, gde postoje Agencija za zaštitu životne sredine, Fond za zaštitu životne sredine i Zavod za zaštitu prirode Srbije.


 U Vladi Srbije ne znaju ni koliko je ljudi zaposleno u agencijama, kao ni koliko godišnje novca odlazi na njih. Po nekim procenama, na rad ovih tela za godinu dana potroši se i preko 820 miliona evra.


 Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije kaže za “Blic” da je zahvaljujući rastu broja agencija došlo do dupliranja administracije, kao i da je zbog toga Srbija rekorder i po broju zaposlenih u javnom sektoru, gde radi preko 30 odsto stanovništva Srbije.


 Broj agencija


 - Prebrojali smo 131 agenciju, ali njihov broj je realno veći. Neke od njih nemaju ni sajtove, adresu, telefone. Ima agencija koje imaju izgovore da se samostalno finansiraju, a ne iz budžeta, ali to opet plaćaju građani Srbije. Na primer, Agencija za lekove uzima nadoknadu od proizvođača lekova, zbog čega su lekovi skuplji za 20 odsto, što se oseti na džepu - objašnjava Rajić.


 Slično je i sa Agencijom za hemikalije, koja za registraciju proizvoda uzima između 580.000 i 980.000 dinara. Dok nije bila osnovana, registracija je proizvođača koštala oko 30.000 dinara. Razlika se na kraju opet oseti u ceni artikla.


 Nema sumnje da je rad nekih agencija potreban, poput Agencije za borbu protiv korupcije ili Agencije za kontrolu leta. Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija navodi za “Blic” da je Srbiji potrebno najviše 20 takvih tela, ali da je zbog pritisaka stranaka na vlasti njihov broj višestruko premašen.

Agencije, saveti, fondovi, direkcije... služe za uhlebljenje partijskih kadrova i formirani su kako bi se članovi stranaka nagradili za pobedu. Posebno su im interesantni fondovi kroz koje prolazi veliki novac što od donacija, što od subvencija. Oni su van fokusa javnosti i Državne revizorske institucije. Posao koji oni obavljaju može da odradi i neka služba u ministarstvima, ali je za stranke zgodnije da se taj novac prelije u fondove - navodi Dobrašinović.


 Vladimir Goati iz Transparentnosti Srbija veruje da će vlast biti prinuđena da racionalizuje broj agencija jer ih “ima previše za ovako siromašnu državu”.


 - Razne su se vlade smenjivale i uvek je postajala potreba da se poveća plen za grupe na vlasti. Najbolji način da se oni zadovolje jeste osnivanje još jednog tela kako bi se srazmerno podršci na izborima zadovoljili koalicioni partneri. Ipak, sve je to preskupo za državu poput naše.

------------------------------------------------------------------------------



Смањењем броја агенција до уштеда у буџету Србије                     

Слободан Аћимовић   
недеља, 26. мај 2013.
Колико тих државних органа заправо има?
На ово једноставно питање уопште није лако одговорити. Тачније, у жељи да истражимо сврху постојања великог броја независних тела у Србији најпре би требало да имамо њихов тачан број, седиште и адресу, вебсајт и друге доступне информације. Међутим, таквих информација нема на једном месту и веома су различити извори података о томе шта све може да се уброји у независна регулаторна тела.
Претпоставка је да не постоји званична централна евиденција која је јавно доступна и путем које бисмо могли да пратимо број агенција и њихов рад. Једини коректан, прилично валидан јавни извор информација, који потиче од неког државног органа смо пронашли на сајту Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности (Повереник, интернет сајт, 2012). На том сајту постоји Каталог органа јавне власти, у смислу Закона о приступу информација од јавног значаја, који даје преглед свих државних органа којима се може обратити за неку од информација од јавног значаја. Између осталог је наведен списак са називима, адресама и сајтовима републичких агенција, завода и других организација, које се могу третирати као независна регулаторна тела.[3] 
По том каталогу у Србији постоји укупно 115 независних регулаторних тела, од чега 27 агенција, 14 завода, 12 дирекција, 9 фондова и 53 других, различитих независних органа и организација (управа, инспектората, центара, савета, регистара). Постоји и други списак који се налази на истом сајту и односи се на самосталне републичке органе и независна тела, на којем се налази 20 институција, од којих се многе могу класификовати као класичне агенције.
Треба похвалити напор који су службеници овог државног органа направили у систематизацији независних регулаторних тела, али смо приметили и одређене мањкавости које се тичу структурирања одређених тела. На пример, управе и инспекторати су свакако део класичне државне управе, док су неке друге организације (Комисија за заштиту конкуренције, Комисија за хартије од вредности, Републичка радиодифузна агенција итд.) сврстане у самосталне државне органе, али су оне по својој природи независна регулаторна тела, типа агенција (само се тако не зову), јер су они имаоци јавних овлашћења, тј. могу да креирају своје таксе, спроводе одлуке итд.
Тек након политичких избора који се се одржали у мају 2012. године, а на бази спремности готово свих странака које су на њима учествовале да се нешто мора променити по питању оправданости постојања и броја независних тела, у јавности су се појавиле информације да је у евиденцији новоформиране Владе Србије негде око 170 разних независних институција. Од ових институција су затражени подаци о пословању и броју запослених, при чему се истиче да “Влада то није затражила једино од независних и регулаторних тела” (Нови магазин, 2012). Заиста се онда с правом можемо запитати да ли је списак независних тела знатно већи него у свим досадашњим, независним и државним покушајима да се направи списак тих тела на бази јавно доступних информација. То нам имплицитно потврђује истраживање новинара једног дневног листа који су проценили да “у Србији постоји око 200 државних органа, агенција, управа, завода и дирекција, које грађани финансирају из буџета, а за које многи сматрају да служе за подмиривање страначких прохтева, ухлебљење партијских функционера и продају магле” (Вести-он-лине, 2012). Другим речима, с правом можемо поставити питање ко у Србији има прави списак свих независних регулаторних тела и других парадржавних институција које имају неку врсту самосталности у одлучивању и финансирању?
Постоје многобројна преклапања опсега деловања неког државног органа и новоосноване агенције, као и између постојећих независних тела; тако се могло догодити да је у претходној Влади паралелно са Министарством за животну средину и просторно планирање функционисала и Агенција за заштиту животне средине, затим Фонд за заштиту животне средине, али и Завод за заштиту природе Србије; грађанима је тешко објаснити зашто у Србији, за разлику од економски много снажније Немачке у којој је регистрована само Агенција за енергетику и нуклеарну енергију, послове из те области обављају четири агенције и једно предузеће: Агенција за енергетику, Агенција за енергетску ефикасност, Агенција за рударство, Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност и предузеће Нуклеарни објекти Србије; такође из домена економије и финансија постоје многобројна независна тела[8](Економски Институт, интернет сајт, 2012) чије се надлежности у мањој или већој мери преклапају и/или допуњују, те да би било крајње рационално да се организују као један правни ентитет: Агенција за осигурање и финансирање извоза, Фонд за осигурање и финансирање спољнотрговинских послова, Агенција за страна улагања и промоцију извоза; такође, у ранијем периоду смо имали паралену егзистенцију независних тела са јако сличним ингеренцијама: Агенција за регионални развој, Фонд за регионални развој и Републички завод за регионални развој.


Недовољна контрола над трошењем добијених буџетских средстава, могућност креирања сопствених прихода путем мноштва парафискалних намета и готово независно вођење политике људских ресурса и њихово награђивање, су од агенција створиле оазе угодног живота људи који њима управљају, па и оних који у њима раде.

Изменама Закона о буџетском систему онемогућује се да било ко, осим Министарства финансија, наплаћује разне парафискалне намете, а сопствени приходи агенција улазиће у буџет Србије; одатле ће све агенције, баш као и сви буџетски корисници добијати одређена средства за свој рад; тај потез би требало да донесе уштеде од око 20 милијарди динара у буџету за 2013, што није велика цифра, али је принципијелно добра вест за осиромашене грађане; уз ову меру за похвалу је и већ делимично спроведено укидање 138 парафискалних намета, који додуше нису само били агенцијски приходи, већ и приходи локалних самоуправа;
------------------------------------------------------------------------------
Tanjug | 21. 08. 2014.

Tačan broj državnih agencija u Srbiji zvanično niko ne zna, ali se mnogi slažu u oceni da ih je kod nas previše i da će neke u najavljenim reformama biti ugašene.
Prvi korak u smanjivanju broja agencija mogao bi nastati usvajanjem akcionog plana za sprovođenje Strategije reforme javne uprave, čiji će nacrt potpredsednica vlade Kori Udovički danas predstaviti.
 Ne samo što je u Srbiji teško prebrojati zaposlene u javnom sektoru, već ni broj državnih agencija zvanično nije poznat.
Prema nezvaničnim podacima, imamo 138 državnih agencija, mada neki tvrde da u “prave” agencije zapravo spada samo 45. I to je mnogo u poređenju sa nekim evropskim državama, poput Nemačke, u kojoj postoji manje od 10 takvih agencija.

Goati: U Evropi nezamisliva situacija

- Za jednu normalnu evropsku državu, ako nema tačan broj agencija, to je posao od oko mesec dana da ga sazna. A naš cilj je pridruživanje EU, pa u tom smislu moramo u institucionalno da se uklopimo. Zato je neophodno da imamo faktografski čistu situaciju, jer tek tada promene imaju smisla. Ako ne znate čime se bave državne agencije i kakve su, a to su elementarna znanja, javašluk je neminovan - rekao je Goati Tanjugu.

Predstavnik Unije poslodavaca Srbije Marko Radović podseća da evropske države imaju osam, deset ili 12 agencija koje su stvarno nezavisne, dok ih je kod nas, kaže, oko 130.
Neke agencije, kaže on, moraju da postoje i nije pametno da ih država ukida. To su, smatra on, Republička radiodifuzna agencija, Direktorat za kontrolu letenja...
 Međutim, prema njegovoj oceni, trebalo bi “pročešljati” sve agencije kako bi se videlo šta može država sama da radi bez potrebe da to daje nezavisnom telu.

------------------------------------------------------------------------------

Agencije su postale država u državi. Nekima nismo znali ni imena, a formirane su, ne u interesu građana, već da bi se zaposlili partijski kadrovi - kaže Mihajlovićeva.
------------------------------------------------------------------------------

SREDA, 20. AVG 2014, 
Ne samo što je u Srbiji teško prebrojati zaposlene u javnom sektoru, već ni broj državnih agencija zvanično nije poznat. 
Prema nezvaničnim podacima, imamo 138 državnih agencija, mada neki tvrde da u "prave" agencije zapravo spada samo 45. I to je mnogo u poređenju sa nekim evropskim državama, poput Nemačke, u kojoj postoji manje od 10 takvih agencija.
Uređivanje oblasti javnih agencija i posebno sistema plata u njima, kako kažu, jedan je od važnih zadataka Vlade i MDULS u narednom periodu. 
Umesto deset, 130 agencija 
Vladimir Goati ističe da je čudno što kod nas ne može da se napravi tačan pregled agencija, jer je to, dodaje, u Evropi nezamislivo.
"Za jednu normalnu evropsku državu, ako nema tačan broj agencija, to je posao od oko mesec dana da ga sazna. A naš cilj je pridruživanje EU, pa u tom smislu moramo u institucionalno da se uklopimo. Zato je neophodno da imamo faktografski čistu situaciju, jer tek tada promene imaju smisla. Ako ne znate čime se bave državne agencije i kakve su, a to su elementarna znanja, javašluk je neminovan", rekao je Goati Tanjugu. 
------------------------------------------------------------------------------
Делегација Светске банке, коју је предводила директорка Анабел Гонсалес, понудила је помоћ и у унапређењу рада државних агенција.
„Агенције нису до сада показале потребан степен професионализма. Затекли смо врло низак пословни капацитет, а није било адекватног праћења и контроле њиховог рада. У том смислу нам је важна подршка Светске банке у промени закона, свести, процедура и правилника како би агенције учинили знатно ефикаснијим и како би се средства користила на ефективан начин“, истакао је Сертић.
------------------------------------------------------------------------------

ПОЛИТИЧКА МАФИЈА У СРБИЈИ НАМНОЖИЛА РАЗНОРАЗНЕ АГЕНЦИЈЕ У КОЈЕ ЗАПОШЉАВА СТРАНАЧКУ ВОЈСКУ И РОДБИНУ

У једном тренутку о регионалном развоју у држави бринуло чак пет институција
Колико се понекад слепо држимо европских правила сведочи Закон о поморској пловидби, који смо усвојили 2011. године, иако Србија нема море ни поморску флоту. Алиби је био да нови пропис о поморској пловидби доносимо јер то тражи ЕУ, као и да наша земља има више од 5.000 помораца који раде на страним бродовима.
У Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре нису ни потврдили ни демантовали да ли су поменути закон спровели у живот. Јуче су само појаснили да државе чланице ЕУ имају обавезу да обезбеде одговарајуће административне капацитете за спровођење својих обавеза као „држава застава” што обавезује и Србију. То је посебно указано током билатералног скрининга о поглављу 14.
Законодавац је, према писању медија, предложио и оснивање независног тела које ће испитивати поморске несрећа. Оно, ипак, никада није основано, а у ресорном министарству наводе да ова обавеза не подразумева оснивање никакве посебне агенције, већ запошљавање људи одговарајућих стручних знања за контролу техничке исправности поморских бродова и инспекцијски надзор?
На изненађење многих Србија од 2013. године има и Агенцију за управљање лукама. У министарству то правдају чињеницом да такве агенције имају све земље са развијеним водним саобраћајем. Они кажу да све чланице ЕУ имају или једно национално лучко регулаторно тело (Шпанија и Бугарска) или онолико лучких управа колико имају лука на својој територији (Немачка у којој има више од 20 лучких управа као регулаторних тела).
– Због рационалног односа према броју институција које чине систем државне управе у Србији је уведена јединствена национална институција за све речне луке у земљи – наводе у том министарству.
Постоји и друга страна медаље. Због непоштовања правила ЕУ Србија је остала ускраћена за око 50 до 60 милиона евра бесповратних средстава ЕУ намењених пољопривреди и руралном развоју. Од ње је тражено да оснује агенцију задужену за праћење коришћења тих пара. Управа за аграрна плаћања, која је већ постојала, није могла да добије акредитацију Европске комисије за спровођење програма подршке руралном развоју, јер је имала три пута мање запослених него што је од ње захтевано.
Годинама се нагађало да у Србији има 160 разноразних агенција, а од министарке Кори Удовички сазнали смо ових дана да их има значајно мање – прецизније 98. „Метла” је ипак радила после избора 2012. године. У њима је запослено 32.607 особа, што је за две хиљаде мање него 2013. године. Нисмо, међутим, сазнали да ли ће све преостале агенције, фондови, дирекције и управе преживети у садашњем облику. Једино је министар привреде Жељко Сертић најавио да ће укинути Агенцију за страна улагања и промоцију извоза СИЕПУ, после низа сумњи у њен рад, и формирати Регионалну агенцију Србије која ће радити по јасним правилима.
Разноразне агенције осниване су кроз велики број системских закона. Неке настају у процесу придруживања, а неке и као резултат пројеката које је финансирала ЕУ. Проблем је што се није водило рачуна о томе да ли им се надлежности поклапају. Тако је, у једном тренутку, о регионалном развоју у држави са највећим разликама у развијености међу регионима бринуло чак пет институција. Имали смо Министарство за регионални развој, Националну агенцију за регионални развој, Савет за регионални и равномерни развој, Канцеларију за одрживи развој економски неразвијених подручја и локалне канцеларије за регионални развој.
—————————————————–
Укину па врате
Нека од укинутих тела, попут Фонда за заштиту животне средине и Агенције за хемикалије, мораће поново да „оживе”. Разлог оснивања новог Зеленог фонда у Министарству пољопривреде и заштите животне средине објашњавају чињеницом да садашњи модел финансирања из буџета не обезбеђује довољно новца за заштиту животне средине, посебно за управљање отпадом. За примену европског принципа „загађивач плаћа” потребан је наменски фонд. Другим речима, ако хоћемо у ЕУ морамо да применимо њихове прописе који намећу успостављање одрживог система финансирања заштите животне средине и наменских фондова.
М. Авакумовић, Политика

====================================================
====================================================
ОБЈАВА БР.15========== 08. 04. 2015.г.
Миле Илић: ПРЕНОСИМ САВРШЕНО ТУМАЧЕЊЕ БАНКАРСКИХ ПРЕВАРА:


Švajcarski franak alatka za lopovluk,


http://www.021.rs/Info/Srbija/Svajcarski-franak-alatka-za-lopovluk.html



 Poznavaoci bankarskog poslovanja znaju da u kreditiranju klijenata kruži samo domicilni novac, u Srbiji, dakle, dinari, pa je obračunavanje kredita u švajcarskim francima ili ino valutama mogućnost da banke ne samo zarade na kamatnoj stopi, već i ekstraprofitiraju na kursnim razlikama.



Ovako Lazar Bukinac, posle duge bankarske karijere, odnedavno finansijski konsultant, ocenjuje probleme građana zaduženih u valutama koje su poslednjih godina snažno ojačale u odnosu na evro, time i dinar, pa su korisnici zapali u velike dubioze; u pojedinim slučajevima posle sedam, osam godina otplate preostali dug, računato u evrima ili dinarima, nadmašuje u startu uzeti kredit!

 Kredit u dinarima, obračun u francima
Suština priče je da su banke korisniku praktično dale dinarski kredit, a obračunavale kao odobrenom u švajcarskoj valuti, mada na depozitima nisu morale imati niti jedan franak. To celu kreditnu tehniku čini problematičnom, po mnogima sporna je i legalnost. Izostala je pravovremena kontrola Narodne banke Srbije, a posledice neće snositi samo građani korisnici ovakvih kredita, već će u narednoj etapi dodatno stradati najvitalniji deo srpskog građevinarstva (onaj koji je nekako odoleo ekonomskoj krizi), potom i pojedine banke koje neće moći prodate hipoteke u vidu stanova, pa će zapasti u ozbiljne gubitke.
Međutim, NBS se odlučila da građanima u problemu ponudi četiri podjednako neprihvatljive varijante prelaska na verokredite, od kojih svaka podrazumeva da se konverzija vrši po aktuelnom, znatno uvećanom, kursu, uz neka minimalna pojeftinjenja. Građani, obično finansijski skromno edukovani i pod hukom državnih medija se slade "što komšiji crkava krava" i govore da "su sami izabrali". Ipak, to je viđenje iz samo jednog ugla, i to zlurado. Objasnimo tehniku kreditiranja.
Banka je na osnovu depozita, recimo da je u pitanju 65 miliona evra, i dinara dobijenih od NBS emitovala kredite u vrednosti 390 miliona evra, ali sve u dinarima, ovdašnjoj domicilnoj valuti. Multipliciranje svote je bit bankarstva i iszkazuje pouzdanost bankara da novac plasira klijentima sposobnim da novac, uvećan za kamatu, vrate. Valja primetiti da je građanin dobio kredit u dinarima, a što se dogovarao sa bankarom u kojoj valuti će se obaveze obračunavati znači samo da se dogovarao oko visine kamatne stope.

 Kilavi dinar
Zašto se krediti ne vode u dinarima u kojima se cela transakcija obavlja? Zato što je naša valuta toliko nesigurna da u njoj niko ne štedi, nema osnovu za stabilan kurs, pa su kamate na dugogodišnje kredite toliko visoke da pozajmicu čine apsurdnom. Naš novac ne može da bude osnov kreditiranja.
U vreme jednostranačja, izdavanje kredita u dinarima, a njihovo indeksiranje u zlatu ili nekoj čvrstoj valuti je bilo krivično delo. Kruto shvatanje novca vodilo je do takozvanog "šticunga" kursa dinara ili su pojedinci dobijali izuzetno jeftine kredite (krajnji trošak snosili su svi građani), koje su već nakon dve, tri sezone otplaćivali mesečnom ratom u iznosu paklice cigarete. Inače, u zemljama tržišne ekonomije moguće je birati valutu u kojoj će se obračunavati kredit, ali nacionalna banka vrši strogi nadzor upravo zarad situacija kada valute preko noći znatno promene paritete.
Zašto je naš građanin birao kredite u "švajcarcima"?
Kod nas je svaki treći stambeni kredit u ovoj valuti, oko 22.000 kredita, prosečne vrednosti 35.000 evra. Kod suseda, u Hrvatskoj i Mađarskoj, dve trećine stambenih kredita, zbirno oko 110.000, presečne vrednosti oko 60.000 evra, obračunati su u "švajcarcima". Nije u pitanju samo niža kamata, kod nas se kretala od 1,7 do 4,2 dok se kod evrokredita kretala od 4,1 do 5,7 odsto, već i fakat da niža mesečna rata omogućava veći kreditni kapacitet građanina, ograničenog propisom da polovina plate može biti opterećena zaduženjem.
Tako je korisnik sticao privid da ima mogućnost kupiti veći stan i odmah rešiti ključno životno pitanje. Istovremeno, banke, zainteresovane da imaju što više klijenata, služe se stambenim kreditima da novu mušteriju privuku i vežu za duži rok. Jer, bankarsko pravilo je da korisnik većeg kredita, kakvi su stambeni, mora i svoj poslovni račun preneti u banku, odmah mu se da i bankarska kartica... Stoga se banke za nove klijente i bore nuđenjem široke lepeze kredita, uključujući i mogućnosti obračuna u raznim valutama.

 Osiguranje od kursnih razlika
Priča bi imala idiličan kraj da pariteti valuta nisu čudna rabota; pogotovo švajcarskog franka, koji je od 1971. godine, kada je u svetskim finansijskim odnosima napušten "zlatni standard", tj. fiksni odnos među valutama, zasnovan na (navodnom) zlatnom pokriću dolara, dominantne svetske valute. Od tog doba, franak je pet puta vrtoglavao menjao odnos prema dolaru, dok je prvih desetak godina postojanja evra bio prilično stablan u odnosu na novu valutu.
Građani su uočili stabilnost i pomislili da je trajnije prirode. Zaboravili su ili nisu bili u mogućnosti da prate međusobne odnose svih valuta u dužem periodu, odnos prema zlatu, referentne kamatne stope unutar svake monetarne zone, pa da steknu potpunu predstavu o valutnim paritetima. Stoga su u periodu 2006. - 2008. godina, kada je odobreno gro sada spornih kredita, prosto jurili ka "švajcarcima".
Dolazi do globalne krize. Kako Švajcarska svake godine beleži visoku pozitivu u platnom bilansu sa inostranstvom i ima budžetski suficit, prirodno je da njena valuta jača. Prvo je u roku od godinu dana skočila cirka 18 odsto spram evra i, ako ne pre, to je bio krajnji trenutak da NBS reaguje slično reakciji nekadašnje Folks (danas SBER) banke: uvela je pravilo da se svaki kredit obračunat u franku automatski prevodi u evrokredit čim se paritet dve valute promeni za više od 10 odsto u odnosu na momenat sklapanja kreditnog ugovora. Odredba se pokazala odličnim osiguranjem od kursnih razlika. Naša centralna banka, pak, ne reaguje, već u februaru 2008. godine donosi propis kojim komercijalnim bankama omogućava da svojeveljno menjanju kamatnu stopu.
Dve centralne banke, švajcarska i evropska, pokušavaju da dogovorom spreče preterane oscilacije na finansijskom tržištu: počevši od 2011. godine bankari iz Ciriha veštački drže stalan paritet u odnosu na evro, stalno kupujući evropsku valutu. Ipak, kada je krajem trećeg kvartala 2014. godine došlo do drastičnog pada cena nafte, evro počeo da naglo gubi vrednost u odnosu na dolar, gubitak Švajcarske bio je prevelik da bi i dalje po previsokoj fiksnoj ceni kupovali eropsku valutu. Uostalom, u deviznim rezervama ove alpske države već je bilo 400 milijardi evra! I franak je ojačao 20 odsto bukvalno preko noći.
Udar koji su doživeli korisnici kredita indeksiranih u ovoj valuti, a sa prihodima u dinarima ili evru, je ravan pošasti; u pitanju je elementarna finansijska nepogoda, slično kao kada poplava ili oluja odnesu kuću i svu letinu. Zanimljivo je da pri prirodnim katastrofama naši ljudi iskazuju visok stepen solidarnosti i prema nepoznatima, pogotovo prema bližnjima. U slučaju finanskog tornada ostali su gluhi, ubeđeni da su korisnici bili lakomi!

 Zarada da, ekstraprofit ne
Bukinac smatra da postoji, i to jednostavno, rešenje posledica finansijskog uragana. Predlaže da NBS sve kredite obračunate u švajcarcima konverzuje u evrokredite po kursu koji je važio dan pre nego što je švajcarska centralna banka povukla rezak potez. Naravno, u novim uslovima dosadašnji korisnici bi prešli i na veću kamatnu stopu, ali glavnica bi ostala za 20 odsto umanjena.
U jednoj od četiri varijante NBS predlaže konverziju po aktuelnom kursu, uz popust od pet odsto. Novosadski bankar smatra da komercijalna banka primarno zarađuje naplatom  bankarskih usluga i od kamate. Kursne razlike su posledice burnih dešavanja na robnim i finansijskim svetskim tržištima, monetarnih poteza najrazvijenijih i najmoćnijih država i nisu predmet kreditnog ugovora, pa banke ne bi smele kredite smatrati instrumentom kojim zarađuju ne samo po osnovu kamate, već i po osnovu kursnih razlika.
U suštini, banke ne bi izgubile bankarsku zaradu, već samo ekstraprofit zarađen tako što su korisnika kredita opteretile ne samo ugovorenom kamatom, već i neugovorenim kursnim razlikama.
(Živan Lazić)
====================================================

ОБЈАВА БР.14
====================================================    25.10.2014.г.
NAŠ ĆIRA,(MIROSLAV ĆIRIĆ), MUKU MUČI SA PREVARANTIMA I LOPOVIMA...!!!
"Vlasnik Gemaksa godinama prodaje zemlju u vlasništvu Srbije",

KOMENTARI ČITALACA:
Обавештени 25. oktobar 2014. 11:03 #3149665
Ћирић је потпуно у праву. Ја сам бивши радник Гемакса и могу да посведочим да Гемакс продаје туђе земљиште и штети државу. Овоме мора да се стане на пут! Вучићу помози!!!
 
ACA BG 25. oktobar 2014. 10:02 #3149620
"...godinama prodaje zemljište u vlasništvu Srbije"! Pa jesam li mu to ja dozvolio ili vlasti iste te Srbije??? Uhapsite i njega i one što su to dozvolili! Šta bi bilo sa mnom da prodam komšijino dvorište? Prvo bi reagovao vlasnik (taj komšija), pa policija, pa pravosuđe...! Ko je ovde zatajio čitavu stvar?
 
miša 25. oktobar 2014. 09:49 #3149610
tako se to radi........prodaje je sve što nije tvoje,a svoje se čuva.......a pare trpaju u džepove........to samo ovde ima
 
mirka 27. oktobar 2014. 12:19 #3152223
Sta direktorka zna kad je juce dosla? Pa i ona duva u istu tikvu. Gde su razne inspekcije?
 
samo chitam vesti 26. oktobar 2014. 20:51 #3151619
I, ministre pravde i Tužilaštvo za organizovani kriminal, vi kako ste? Hoće li biti istrage i krivičnih prijava protiv odgovornih u Republičkom javnom pravobranilaštvu?
 
TajkuneUGulage 25. oktobar 2014. 14:22 #3149896
I sta sad? Antelj jos nije u zatvoru ? Mogu li ja da prodam Kosutnjak, moj deda je tamo zasadio drvo pa je logicno da je moje ?
 
Moonshiners 25. oktobar 2014. 13:43 #3149865
Problem je u tome da komunisti drevne Jugoslavije, demokratiju, privatizaciju i dialog nisu shvatili u svom izvornom obliku pa cak ni dan danas nemaju razumevanja prema stabilnoj politici i njenim ciniocima procesa. Ali osecaju da ih neki djavo muci a nevide da su to oni sami. Dok oni na sav glas dizu prasinu i ceprkaju po njoj, ja ceprkam po njihovoj memoriji. Pa nek se deru!

Vlasnik Gemaksa godinama prodaje zemlju u vlasništvu Srbije,PARCELA od hektar i po uz južnu stranu Zvezdinog stadiona mogla bi uskoro da bude prodata za nekoliko miliona evra, otkriva za „Novosti“ Miroslav Ćirić, jedan od deoničara preduzeća „Novi rasadnici“, koje na ovom državnom zemljištu ima pravo korišćenja. Međutim, kako Republička direkcija za imovinu u ovom preduzeću još nije utvrdila udeo državne svojine ova prodaja ne bi bila zakonita.
===============================================================
Ipak, ovo bi bilo samo još jedno u nizu nezakonitih otuđenja zemljišta za koje „Novi rasadnici“ imaju pravo korišćenja. Sve prodaje dešavaju se nakon što je preduzeće „Gemaks“ Đorđa Antelja postalo većinski vlasnik „Novih rasadnika“, i to za ulaganja koja se mere sa svega oko 315.000 evra, tvrdi Ćirić. A kako kaže, na nelegalnoj prodaji zemljišta Antelj je zaradio oko šest miliona evra!
- Kupci su zvučni - ističe Ćirić. - U Krnjači je Antelj prodao zemljište pumpi OMV za 475.000 evra, „Metro keš end keri“ je platio 1,3 miliona evra, a od preduzeća „Porše“ uzeo je 1,6 miliona evra. Sa „Kolingom“ je imao ugovor o zajedničkoj gradnji na parceli u Jajincima, a kako je izašao iz tog posla Antelj je od „Kolinga“ naplatio obeštećenje od 2,5 miliona evra. Iako je Republičkoj direkciji za imovinu bio podnet zahtev još 2004. godine za utvrđivanje udela državne svojine do danas to nije urađeno. Jer, Direkcija je tražila bilans stanja iz 2003. godine, u međuvremenu je Antelj smenio direktora „Novih rasadnika“, koji je podneo zahtev po zakonu. Od svih prodaja država nije dobila ni dinar.
Kako, za „Novosti“, kažu u Republičkoj direkciji za imovinu, „Novi rasadnici“ d.o.o. nisu dostavili svu potrebnu dokumentaciju, pa Direkcija postupak utvrđivanja udela državne svojine nije mogla da okonča. U međuvremenu, kažu u Direkciji, „Rasadnici“ su primenom drugih propisa ,koji isključuju primenu Zakona o sredstvima u svojini Republike, privatizovani.
- Direkcija je od Odbora bivših zaposlenih u DP „Novi rasadnici“ saznala da je opština Palilula „Novim rasadnicima“ d.o.o. utvrdila pravo korišćenja na građevinskom zemljištu iz člana 84. - navode u Direkciji. - Nakon toga „Rasadnici“ su prodali određeno zemljište preduzeću „Metro keš end keri“, o čemu smo obavestili Republičko javno pravobranilaštvo. Oni su zakonski zastupnici imovinskih prava i interesa Republike Srbije, pa smo zatražili da preduzmu mere radi zaštite državne imovine.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:516322-Vlasnik-Gemaksa-godinama-prodaje-zemlju-u-vlasnistvu-Srbije
====================================================
ОБЈАВА БР.13
====================================================    01.10.2014.г.

Савет за привреду ОО СНС Чукарица се од оснивања редовно састајао сваког уторка у 18 часова, изузетак је август месец због сезоне годишњих одмора.
Чланови Савета за привреду ОО СНС Чукарица, редовно су се одазивали акцијама О.О. СНС Чукарица:
штандови, лепљење и скидање плаката, чување билборда, сигуран глас "ВДВ", рад у кол центру и Секретаријату О.О.СНС на уносу приступница нових чланова и сређивању базе чланства, прикупљање добровољних прилога за рад Секретаријата О.О. СНС Чукарица, прикупљање добровољних прилога за угрожене чланове О.О. СНС Чукарица,
учешће на хуманитарним акцијама и журкама организованих у циљу помоћи угроженима, прикуљање капиларних гласова, учешће на акцијама добровољног давања крви, физичка и материјална помоћ за настрадале у мајским поплавама итд.
Савет за привреду ОО СНС Чукарица, званично од 13.јула 2013.г, има свој блог са близу 8.000 посета: ИНТЕРНА СТРАНИЦА ЗА КОМУНИКАЦИЈУ ЧЛАНОВА САВЕТА ЗА ПРИВРЕДУ ОО СНС ЧУКАРИЦА на коме објављује активности Савета за привреду О.О. СНС, активности О.О.СНС Чукарица, активности Г.О.Чукарица, као и активност својих чланова.
Блог садржи многе значајне линкове Српске Напредне Странке као и галерију слика са разних акција и учешћа чланова Српске Напредне Странке.
08.фебруара организовали смо трибину на тему ''Учешће малих и средњих предузећа у постпуку јавне набавке'', у просторијама МЗ Жарково.
4.јула 2014.г, организовали смо Конференцију под називом „Подстицаји за развој локалне привреде" Под покровитељством председника општине Чукарица, господина Срђана Коларића, у великој сали Г.О. Чукарица. Циљ конференције је био повезивање локалне привредне заједнице ради унапређења сарадње, размене знања, подстицаја инвестиција и раста конкурентности. Општина Чукарица жели да заједно са привредницима учествује у развоју локалне привреде и укључивање у тржишно пословање.
План рада и активности Савета за привреду ОО СНС Чукарица, у периоду: октобар-децембар 2014.г.
Организација радне конференције под називом „Подстицаји за развој локалне привреде".
Планирамо да најпре обавестимо све привредне субјекте са Општине Чукарица, да доставе у писаној форми, конкретне развојне програме, које ћемо предочити представницима:
*Савета за економски развој општине Чукарица,
*Секретаријата за привреду,
*Привредне коморе,
*Агенције за регионални развој,
*Агенције за страна улагања и промоцију извоза,
*Агенције за осигурање кредита и финансирање извоза ,
*Националне службе за запошљавање,
*Фонда за развој Републике Србије.
Основна замисао је да горе поменути представници директно дају конкретне одговоре и упутства свим заинтересованим предузетницима и власницима малих и средњих предузећа као и осталим привредним субјектима са територије Општине Чукарица.
====================================================
ОБЈАВА БР.12
Компјутерска писменост у Граду Београду Computer literacy in the City of Belgrade
Трендови - јун 2014. Trends i - Јуне, 2014
КОМПЈУТЕРСКА ПИСМЕНОСТ У ГРАДУ БЕОГРАДУ
COMPUTER LITERACY IN THE CITY OF BELGRADE
Славка Јеврић,
Завод за информатику и статистику
Града Београда
САЖЕТАК
Компјутерска писменост је део концепта нове писмености.
Од компјутера се више не може „побећи“. На рачунаре се
навикавају и они који их не поседују. Информатичко
описмењавање je све више потребнo тржишту рада и
економији. Развој нових технологија комуницирања и све брже
ширење интернета чини да је број компјутерски писмених лица
све већи.
Подаци о компјутерској писмености, односно подаци о
томе да ли лице зна да врши обраду текста, израђује табеле,
шаље и прима електронску пошту, као и да ли зна да користи
интернет, у Републици Србији су први пут прикупљени у
Попису становништва, домаћинстава и станова 2011. (у даљем
тексту: Попис 2011). Следом тога у Попису 2011. дефинисане
су три категорије компјутерске писмености: „компјутерски
писмена лица“, „лица која делимично познају рад на рачунару“ и
„компјутерски неписмена лица“.
Прикупљени статистички подаци о компјутерској
писмености показују да је увођење информатичких предмета у
образовни систем допринело већем успеху у области
образовања. Која мера компјутерске писмености је потребна,
тешко је утврдити, јер то је комплексан и динамичан процес, и
зависи од конкретне ситуације која дефинише и намеће
потребе.
Slavka Jevrić,
Institute for Informatics and Statistics
of the City of Belgrade
SUMMARY
Computer literacy is part of the concept of new literacy.
“Escape” from computer is no more possible. Even persons
not having one become accustomed to it. Computer literacy
is increasingly required by labour market and the economy.
The development of new communication technologies and
fast expansion of Internet affect a growing number of
computer literate persons.
Data on computer literacy, i.e. data on whether a person
has the ability to process text, create tables, send and
receive electronic mail, as well as to use the Internet were
collected for the first time in the Republic of Serbia in the
Census of Population, Households and Dwellings, 2011
(hereinafter: 2011 Census). Subsequently, in 2011 Census
defined were three categories of computer literacy:
“computer literate persons”, “persons with partial
computer skills” and “computer illiterate persons “. On the
territory of Belgrade 62% of persons aged 15 and over
know how to perform one of the proposed computer
activities (first and second category of computer literacy).
The data on computer literacy show that the introduction
of computer-related subject-matters in the educational
system has contributed to a bigger success in the field of
education. It is difficult to define the necessary measure of
computer literacy because this is a complex and dynamic
process that depends on a concrete situation which defines
and demand those needs.
********************
1. УВОД
Захваљући све бројнијим и приступачнијим (user
friendly) начинима компјутерске комункације,
информације постају све доступније те се оваквим
комуникацијама, безмало, бришу просторнe (и
временске) границе. Компјутери су нашли своје
место у лабораторијама, канцеларијама, учионицама,
кафеима, саобраћају, у нашим домовима...
Први рачунар је произведен средином прошлог
века (звао се Elektronic Numerical Integrator And
Computer – ENIAC), имао је више хиљада
електронских цеви, заузимао је стотине квадратних
метара простора, тежио је више тона, и имао је
рачунарску моћ далеко мању него најјефтинији
половни рачунари данас, које можете купити за
десетак евра.
Главне врсте рачунара су: mainframe („главни
рам“ – израз настао према обличју првих оваквих
рачунара) и персонални, PC рачунари (израз настао
од Personal Computer), односно лични. Први су
направљени да их користи више људи одједном, и да
раде више послова истовремено, а други лични
рачунари су дизајнирани да га у једном тренутку
користи само једна особа.
Не тако давне 1953. године IBM је пустио у
продају први комерцијални рачунар, звао се IBM 701.
Intel је 1982. године произвео микропроцесор
80286, а 1989. године појавио се и први прави џепни
рачунар са микропроцесором 80486. Нови процесори
покривају потребу за скоро свим тржишним
сегментима PC рачунара као што су tablet, notebook,
ultrabook, desktop и server рачунари.
Нове компјутерске технологије донеле су убрзане
промене, пре свега у општем образовању, па даље и
на целокупној друштвеној сцени. Рачунари нам
омогућују, пре свега, да брзо долазимо до великог
броја информација и података, али и да радимо
озбиљне послове код и/или од куће. Нове технологије
производе све више начина јавног комуницирања
(блогови, форуми, социјалне мреже...) који су нови
извори информисања.
Овај рад се бави компјутерском писменошћу са
аспекта пола и старосне структуре користећи
квантитативну анализу статистичких података.
___________________________________________________
ОБЈАВА БР.11
Записник

Састанак Савета за привреду одржан је дана 08.07.2014. године са почетком у 18:00 часова.
Састанку Савета присуствовало је 17 чланова  Савета за привреду  О.О. СНС Чукарица.
Састанаку је председавао председник Савета за привреду, господин Мирослав Ћирић .
Гост Савета за привреду је био господин Зоран Јовановић- дипломирани политиколог, запослен у министарству финансија на месту Вишег пореског саветника, коме се свидео начин рада нашег Савета и онога што радимо па је из тог разлога изразио жељу да постане наш члан, тако да се сада број чланова Савет за привреду О.О. СНС Чукарица, повећао на 64.

1.тачка
Господин Ћирић се посебно осврнуо на одржану Конференцију под покровитељством председника општине Чукарица, господина Срђана Коларића.
Конференција под називом '' Подстицаји за развој локалне привреде'' је  успешно одржана 04.јула са почетком у 14 часова у Великој сали Градске општине Чукарица. (link:http://cukarica.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=2369:-q&catid=6:vesti&Itemid=73&lang=cyr)

Одзив привредника са Чукарице је био велики, што доказује да је господин Мирослав Ћирић, председник Савета за привреду О.О. СНС Чукарица, имао слуха и добру процену да предузетницима са Чукарице недостају информације које су могли чути на Конференцији
од представника:
*Савета за економски развој општине Чукарица, http://cukarica.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=2369:-q&catid=6:vesti&Itemid=73&lang=cyr
*Националне агенције за регионални развој, http://www.regionalnirazvoj.gov.rs/Lat/ShowNARRFolder.aspx?mi=85
*Агенције за страна улагања и промоцију извоза Републике Србије (СИЕПА), http://siepa.gov.rs/sr/index/o-nama/siepa.html
*Секретаријата за Привреду Града Београда, http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=2004
*Агенције за осигурање и финансирање извоза Републике Србије, http://www.aofi.rs/
*Националне служба за запошљавање, http://www.nsz.gov.rs/live/trazite-posao/svi-poslovi
*Привредне коморе Србије, http://www.pks.rs/
 а све у циљу унапређења и проширења своје делатности.

Циљ конференције је био повезивање локалне привредне заједнице ради унапређења сарадње, размене знања, подстицаја инвестиција и раста конкурентности. Општина Чукарица  жели да заједно са привредницима учествује у развоју локалне привреде и укључивање у тржишно пословање.
Господин Мирослав Ћирић, председник Организационог одбора Конференције и председник Савета за привреду  О.О. СНС  Чукарица, истакао је да општина треба да буде  на услузи својим привредницима , да створи услове и буде прави сервис својим грађанима, као и да је конференција и организована са идејом да се помогне привредницима и пружи конкретне савете.
Велика сала Г.О. Чукарица скоро да је била тесна за 76-оро присутних, од којих је 50-оро
активних привредника и предузетника, као и неколицина будућих предузетника заинтересованих за могућности подстицаја за развој на које могу рачунати од стране Републике Србије, града Београда и локалне самоуправе Чукарица.
Присутни представници предузећа су по завршетку конференције одали признање за успешну организацију Конференције, председнику организационог одбора Конференције господину Мирославу Ћирићу и захвалили се председнику Г.О. Чукарица, господину Срђану Коларићу као једином председнику општине који се сетио привредника са Чукарице и који их је охрабрио речима: „Циљ конференције је повезивање локалне привредне  заједнице ради унапређења сарадње, размене знања, подстицања иновација и раста конкурентности. Сви који су у привреди знају колико је важно стално проширивати своја знања  и вештине и зато смо омогућили да добијете неопходне информације које ће вам помоћи да унапредите своје пословање."
Према председниковим речима, општина Чукарица жели да заједно са привредницима учествује у развоју локалне привреде и укључивање у тржишно пословање.

Потпредседник Привредне коморе Србије Раша Ристивојевић рекао је да комора има задатак да направи бољи привредни амбијент, што евидентно чини и општина Чукарица. Он је посебно истакао значај презентације домаће привреде и додао да комора стоји на располагању привредницима  да им помогне у сваком смислу, а посебно када је у питању њихово представљање на иностраном тржишту.

Ево и имена неких од предузећа чији су представници присуствовали Конференцији:
*ЕЛЕКТРО СЕРВИС"ТЕСЛА 7", *"СЕК-СИ",ПРИКУПЉАЊЕ И РЕЦИКЛАЖА, *N INVEST COMPANY DOO BEOGRAD, *ОСТОЈИЋ И СИН, *U.T.P."RED SHOES ADA CIGANLIJA", *УЉАРИЦА ПЛУС, *РП ТЕХНОМЕТАЛ,
*ЗАБАВНИ ПАРК-МАКСИМОВИЋ, *БМ ГРАДЊА ЛУКС, *CELCORP PTY LTD MELBOURNE, *СЗТКР"ЂЕЛМАШ", *MARCOM", *БЕОГУМА, *EUCONS GROUP, *ПРИВРЕДНА КОМОРА БЕОГРАДА,
*ПЕКАРА КОД ВИДОЈА, *ПЕРА ЕЛЕКТРО, *ПРОФИКОМ-ТИМ, *Fenix 009 Security group, *АРМА БЕТОН,
*KOLMAR VISION, *MIMACO, *СИМПРОЛИТ, *Ж.Ф."NENSY", *АГ.КИКИ-ИР, и други.

2.тачка
Једногласно смо констатовали да је веома добро организовано и врло успешно завршено
хуманитарно вече које су организовали Омладинци О.О.СНС Чукарица, одржано 04. 07.2014.
године у ресторану Филмски град .

3.тачка
Једногласно је усвојен предлог председника Савета за привреду господина Мирослава Ћирића, да на првом наредном састанку О.О. СНС Чукарица  предложи  формирање кадровске базе свих активиста и чланова. Овим би се имао бољи увид у информације о највреднијим активистима, нпр. који активиста је запослен или коме је потребан посао. Наш Савет за привреду већ од самог почетка има такву кадровску базу у којој су евидентиране активности чланова Савета за привреду О.О. СНС Чукарица. Председници МО ће направити списак својих активиста.
На Савету за привреду једногласно је усвојена и иницијатива за повезивањем са Саветом за привреду О.О. СНС Нови Београд, а у циљу заједничког наступа на Градском одбору странке, где би се инсистирало на оживљавању активности и снажнијем утицају свих Савета за привреду на градском нивоу.

Следећи састанак Савета за привреду О.О. СНС Чукарица, одржаће се 15.07.2014. године са почетком у 18:00 часова.

Записник саставила: Милица Јовановић, допунио Миле Илић.
У Београду, дана 08.07.2014.год.

Председник Савета за привреду ОО СНС Чукарица, Мирослав Ћирић.
_____________________________________________________________
АДМИНИСТРАТОР БЛОГА: МИЛЕ ИЛИЋ
ИНТЕРНА СТРАНИЦА САВЕТА ЗА ПРИВРЕДУ ОО СНС ЧУКАРИЦА
_____________________________________________________________

ОБЈАВА БР.10

Poštovani gosp. Ćiriću,



Čitajući Zapisnik sa našeg posledenjeg sastanka Saveta za privredu OO SNS Čukarica ispada, da smo imali sastanak bez dnevnog reda, da se na sastanku ništa osim izlaganja gosp. Spasenovića nije dešavalo? 



Zar ti se ne čini, da sve ovo nema ama baš nikakvog smisla i da dolazimo do zaključka da se sastanak održava zbog sastanka a da zaključci ili ti pak obaveze članova po nekim od zaključaka gotovo i da nepostoje! Čemu onda akcije i čemu onda dogovori ako ih sami ne poštujemo, odnosno ako ti kao predsedavajući dopuštaš da se sastajanje ili sastanak „ozbiljnih ljudi“ svodi na protokolarni prikaz nečeg šta se dešavalo.



Zašto u Zapisniku nije zavedeno da su članovi Saveta za privredu diskutovali i dali preporuke u vezi Konferencije o kojoj je bilo govora a koja opet da ponovim nije u Zapisniku ni spomenuta?



Zašto u Zapisnik nije zavedeno da je Siniša Milanov u ime tima članova Saveta za privredu predao rad na temu Analiza rada komunalnih preduzeća grada Beograda, predsedniku i podpresedniku Saveta za privredu i upoznao Savet sa tim? 



Ako sam dobro razumeo ti na Koferenciji govoriš u ime Saveta za privredu, čime je tebe Savet za privredu savetovao u vezi predstojeće konferencije? 



Dalje, sa kakvim zaključcima izlaziš na Koferenciju u ime Saveta za privredu, ako ništa od onoga što smo govorili nije zabeleženo osim u tvojim i našim beleškama?



Ja želim da budem konstruktivan i želim da pomognem onoliko koliko mogu i koliko znam, valjda se zbog toga i održavaju sastanci Saveta za privredu.



Ovo je moja dobronamerna sugestija za naš kvalitetan rad i za sve ono što nas čeka.



S poštovanjem,



Siniša Milanov



________________________________________________________
ОБЈАВА БР.9
16.06.2014.

У уторак, 17.06.2014. господин Мирослав Ћирић ће обавити разговор са
председником Г.О. Чукарица, господином Срђаном Коларићем,
и прецизираће све детаље везане за организацију и одржавање
Конференције "Подстицаји за развој локалне привреде"

Резултате тог договора пренеће нама члановима Организационог
одбора, истог дана на редовном састанку
Савета за привреду О.О. СНС Чукарица, у 18 часова.

________________________________________________________


OBJAVA BR.8
Одржан састанак чланова Организационог одбора Конференције "Подстицаји за развој локалне привреде", 12.06.2014.

Господин Мирослав Ћирић је поделио задужења члановима Организационог одбора и то:

АГЕНДА:
13:30 до 14:00 Регистарација учесника, (задужени: Светлана Марић, Милица Јовановић, Ева Бранковић)
14:00 до 14:05 Отварање конференције, (задужена: модератор Светлана Марић),

14:05 до 14:10 Уводна реч, господин Срђан Коларић, председник Г.О. Чукарица,

14:10 до 14:20 Општински подстицаји за развој привреде, шеф Канцеларије за локални економски развој Г.О. Чукарица, (за комуникацију задужена Светлана Марић),

14:20 до 14:30 Потенцијали Г.О. Чукарица за инвестирање, господин Мирослав Ћирић, председник Савета за Привреду О.О. СНС Чукарица,

14:30 до 14:40 Савет за запошљавање, (за комуникацију задужен Драги Левић),

14:40 до 14:50 Подршка предузетништву у Републици Србији, шеф дирекције за развој привредних друштава и предузетништва, Национална агенција за регионални развој
(за комуникацију задужена Ева Бранковић),

14:50 до 15:00 Програм подстицања конкурентности и интернационализације Српске привреде, Агенција за страна улагања и промоцију извоза Републике Србије (СИЕПА),
(за комуникацију задужен Иван Бацковић),

15:00 до 15:10 Финансијска подршка инвеститорима у 2014.години од стране Града Београда, Секретар Секретаријата за Привреду Града Београда,(за комуникацију задужен Миле Илић),

15:10 до 15:20 Финансијске услуге у служби извоза, С.С.Сарадник у Сектору факторинга, Агенција за осигурање и финансирање извоза Републике Србије,
(за комуникацију задужена Милица Јовановић),

15:20 до 15:30 Социјални дијалог и мере активне политике запошљавања и подстицаји преко Националног и акционих планова, НСЗ, (за комуникацију задужен Драги Левић),

15:30 до 15:50 Питања и одговори,

15:50 до 16:10 Кафа.
*
Организациони одбор Конференције:
Мирослав Ћирић-председник
чланови: Миле Илић, Светлана Марић, Милица Јовановић, Ема Бранковић,
Ива Бацковић, Драги Левић.
________________________________________________________


ОБЈАВА БР.7

Записник


  Састанак Савета за привреду одржан је дана 10.06.2014. године са почетком у 18:00 часова. Савету је присуствовало 14 чланова Савета за привреду  О.О. СНС Чукарица.
Одабрано је шест чланова Савета за привреду, који ће се наредних дана бавити организацијом Конференције "Подстицаји за развој локалне привреде".
Имена чланова Организационог одбора:
Мирослав Ћирић, Миле Илић, Иван Бацковић, Светлана Марић, Милица Јовановић, Ева Бранковић.
Састанак чланова Организационог одбора одржаће се у четвртак 12.06.2014. године. Састанак ће се одржати у просторијама О.О. СНС Чукарица, са почетком у 19 часова.
________________________________________________________

OBJAVA BR.6
ДРАГИ ЛЕВИЋ    dipl.ecc

КАКО НАПРЕД У РАЗВОЈ – РЕФОРМОМ И ИНВЕСТИЦИЈАМА

За развој наше земље потребна су инвестициона улагања. Данас је време квалитетних и брзих одлука.

Квалитетну и брзу одлуку прате сазнања о могућим алтернативама. Притисак кризе и релативно оскудна средства налажу да се улагања изврше у најбоље пројекте, да би се то постигло потребно је одредити стратешки приоритетне пројекте и приказати економске ефекте улагања.

Подлога за рационално одлучивање инвестиционим улагањима су ефикасне и брзе анализе.

Време се појављује као ресурс, и потреба да се овим ресурсом рационално управља.

Економска анализа инвестиционих подухвата подразумева програмирани економски модел који се примењује на конкретни пројекат.

Сагледавајући аспект тежине економске кризе и пад животног стандарда грађана, у наредном периоду приоритет треба дати пројектима за које имамо најбоље природне ресурсе, а то је пољопривреда – храна.

Селективно дати приоритет пројектима као што су храна – вода – енергија као и пратећој инфраструктури

Радити на пројектима производа нееластичне тражње 

Влада треба да створи што бољи амбијент за инвестиције у пољопривреди 

Самим инвестицијама дошло би до запошљавања нове радне снаге и подизања животног стандарда становништва.



·        Радити на пројектима нееластичне тражње



·        Вршити улагања у производне делатности високе технологије и информатичких система.



·        Држава својим мерама треба да изврши подстицајна инвестициона улагања, како домаћим тако и страним фирмама и да обезбеди амбијент сигурности и поверења.



·        НБС треба да јача инвестициону активност својом монетарном политиком кроз смањење референтне каматне стопе.



·        Не запостављати инвестиције и у друге производне делатности хемијску индустрију, металску индустрију, грађевинарство, наменску индустрију, саобраћај, трговину и туризам.



·        Повећањем инвестиција и повећањем продуктивности рада зауставили би се и смањили трошкови живота, који брже расту од стандарда грађана. Била би заустављена негативна кретања привредне активности.



·        Спровођење реформи у свим сферама привредне и ванпривредне делатности као и опоравак постојећих предузећа отворило би врата инвестиционом циклусу и бољим резултатима.

_________________________________________________________

ОБЈАВА БР.5

MILE ILIĆ OBJAVIO NA SVOM FB I DRUGIM PROFILIMA


UROŠ JANKOVIĆ JE NA ČUKARICI VEĆI ŽUTAĆ OD SVIH ŽUTAĆA, BEZ OBZIRA ŠTO JE PREDSEDNIK OO DSS-a ČUKARICA I ŠTO JE LOGIČNIJE DA DSS NA ČUKARICI BUDE U KOALICIJI SA SNS-om. TO JE ČOVEK KOME SE VIŠE NE MOŽE VEROVATI NI DA JE ZEMLJA OKRUGLA.
VIŠE PUTA JE U PRETHODNIH GODINU I KUSUR DANA OBEĆAO DA ĆE UĆI U KOALICIJU SA SNS-om A RADI OBARANJA NESPOSOBNE ŽUTE VLASTI NA ČUKARICI, MEĐUTIM  SVAKI PUT JE U ZADNJEM MOMENTU POGAZIO SVOJE OBEĆANJE I TAKO ONEMOGUĆIO GRAĐANE ČUKARICE DA ŽIVE BOLJE POD UPRAVOM SNS-a I OSTALIH KOALICIONIH PARTNERA.
OČIGLEDNO DA SU NJEGOVI LIČNI INTERESI IZNAD INTERESA GRAĐANA ČUKARICE, DA JE ČVRSTO POVEZAN U RAZNIM POSLOVIMA I NAMEŠTANJIMA POSLOVA, SA ŽUTIMA IZ VLASTI, A VEROVATNO JE SVESTAN I ČINJENICE DA ĆE PREDSTAVNICI OPŠTINSKE VLASTI KOJI POTIČU IZ SNS-a, INSISTIRATI NA ISTRAGAMA O MNOGIM ZLOUPOTREBAMA I ISPRAVLJANJU SVIH LOŠIH ODLUKA, POTEZA I ŠTETE KOJU JE DO SADA NANELA VLAST NA ČUKARICI, ČIJU OKOSNICU ČINE DSS I DS. NAMERNO SAM PRVO PROZVAO DSS, JER UROŠ JANKOVIĆ ŽARI I PALI ČUKARICOM.
ŠTA ĆEŠ, ČOVEK JE TOLIKO OJAČAO SVOJE PRIVATNE I POLITIČKE VEZE DA MU NI KOŠTUNICA NIŠTA NE MOŽE. GRČEVITO SE BORI ZA OPSTANAK NA VLASTI NA ČUKARICI A EVO I ZAŠTO. DONJI LINKOVI SVE GOVORE:
http://www.ekapija.com/website/sr/company/relatedArticles.php?cmp=113866&section=3&role=2

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/Details/EnterpriseDecrees/1586672?code=CEDD7215E2E0FCFB0D244D1065A1E3B4F6766FE5

http://www.profybrand.com/reference.php
UROŠ JANKOVIĆ, PREDSEDNIK OO DSS ČUKARICA i Zamenik predsednika GO Čukarica, Od 2002. godine bavi se preduzetništvom, najpre partnerski, da bi potom samostalno osnovao preduzeće, koje se bavi proizvodnjom.
FIRMA "Profy Brand", ČIJI JE VLASNIK UROŠ JANKOVIĆ, BEZ PROBLEMA
DOBIJA TENDERE I IZVODI RADOVE NA USTANOVAMA I OBJEKTIMA NA ČUKARICI, PA I ŠIRE:
TEK MALI SPISAK DOBIJENIH TENDERA, 
http://www.ekapija.com/website/sr/company/relatedArticles.php?cmp=113866&section=3&role=2

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/Details/EnterpriseDecrees/1586672?code=CEDD7215E2E0FCFB0D244D1065A1E3B4F6766FE5
РЕШЕЊЕ 

УСВАЈА СЕ регистрациона пријава, па се у Регистар привредних субјеката региструје промена података код: 

PRIVREDNO DRUŠTVO PROFY BRAND DOO BEOGRAD (ČUKARICA) 

Регистарски/матични број: 20311738 

и то следећих промена: 

Промена законских заступника: 
Физичка лица: 
Брише се: 
• Име и презиме: Урош Јанковић 
ЈМБГ: 2409979710294 
Функција у привредном субјекту: Директор 

Уписује се: 
• Име и презиме: Срђан Уршичић 
ЈМБГ: 0802979710150 
Функција у привредном субјекту: Директор 
Начин заступања: самостално

http://www.profybrand.com/reference.php
________________________________________________________
ОБЈАВА БР.4

Dinkiću zadeni za pojas svoje "stručne priče", jer si dovoljno pokazao građanima Srbije koliko vrediš i šta znaš...Ako se ne varam Dinkić je doveo u Srbijuju sve same robovlasnike, dao im od 5-10 hilj.eura i omogućio im da izrabljuju našu radnu snagu sa sitne pare. Nema šta, Dinkić je "pravi Srbin". Davno sam gledao film "Težina lanaca", i saznao koliki su Srbi Dinkić, Labus i njihova G17. Da ima pravde, odavno bi ta grupacija bila u zatvoru. Dinkić se na svim medijima hvalio dovođenjem inostranih firmi a uz to im je šakom i kapom na ime podsticaja i otvaranja novih radnih mesta nudio nepristojno velike sume novca. Dobro došlo svim stranim ulagačima da za jeftine pare dođu do Srpskog zemljišta i naših ojađenih preduzeća, (a ojadili ih baš Dinkić i njegovi"stručnjaci") .Da je Dinkić imao mozga pomogao bi domaćim preduzetnicima,(sa 5-10hilj.evra),da održimo poslovanje i da zadržimo 4-5 radnika. Ovako, sa četiri puta većom sumom za radna mesta, pomogao je strancima da nas izrabljuju. Pitam se samo, koliku li je proviziju dobio od dovedenih stranaca???? Ne dolaze stranci kod nas na masne kolače, jer nas mnogo vole. Zašto bi poslovali u svojim zemljama i zemljama EU, kada tamo moraju da poštuju radnička prava, i da plaćaju radnu snagu, minimum 1500-2000 eura. Dolaze u izmučenu Srbiju, gde je Dinkić upropastio privredu i poljoprivredu. Dolaze da se bogate na našem znoju i da uz to još i dobiju pride par hiljada eura po otvorenom radnom mestu. Sve je Dinkić omogućio velikim i stranim investitorima kao i domaćim tajkunima. Svi su oni u talu, a mi izmučeni i dotučeni građani, radnici i poljoprivrednici, gledamo nemo, kako nam otimaju zemlju, ponos, pravo na rad, pravo na adekvatno plaćen rad i pravo na život.
Prethodana vlast je podizala navodno jeftine kredite a za nas građane nisu ništa uradili da i mi građani dođemo do jeftinih kredita.Prepustili su nas bankarskim ajkulama da se bogate na nama, To im je i bio cilj s obzirom da su pojedinci (Dinkić i njemu slični), uzeli debele provizije i kajimak. Mlađan Dinkić je odavno trebao da bude uhapšen i poslat u zatvor zbog brojnih afera i prevara, jer on je najbolji dokaz da je čovek najjeftinija i najkvarljivija roba.
Sve sam promašaj do promašaja Dinkića i DS-ove neuspešne vlade. Od dolaska na vlast 2000.g. pa na ovamo, činili su loše poteze i bogatili se na račun građana Srbije, koji žive nikad lošije. Odmah po dolasku na vlast, iskoristili su loša iskustva Miloševićeve vlade sa domaćim bankama iz osamdesetih i devedesetih godina, problem stare devizne štednje i nedovoljan nivo kapitala u bankama, koji su poslužili kao alibi Dinkiću i ostalim nosiocima modela "ekonomije destrukcije", da s kalašnjikovima upadnu NBS, i da gotovo najveći deo domaćeg bankarskog sektora nasilno likvidiraju, a na tržištu otvore prostor za nove banke sa stranim kapitalom. Pri tom su stravični finansijski tereti ozdravljenja finansijskog sistema, stara devizna štednja i slično, prebačeni na poreske obveznike, dok su ogromne profite prigrabile strane banke. Ne zaboravite na ovacije kojima su, u političkoj javnosti, pa nažalost i u ekonomskoj struci, dočekane ove promene. Ali oni koji su bili malo pismeniji, znali su da je to bio potez visokog rizika, sa mogućim katastrofalnim posledicama, koje su i usledile.
Dinkiću se ne sme više ništa verovati, jer nas godinama obmanjuje i upropaštava. Dinkić mora da odgovara! Mlađan Dinkić je šokirao javnost priznavši da je 2008. dao obećanje da će građani dobiti po 1.000 evra od besplatnih akcija kako bi Boris Tadić pobedio na tadašnjim izborima. Istraživači javnog mnjenja se slažu da je to koaliciji donelo još oko sedam, osam odsto glasova, zajedno uz obećanja vezana za Fijat i potpisivanje SSP-a sa EU, i to nekoliko dana pred glasanje i taman onoliko koliko je Tadiću trebalo da bi ostvario tesnu prednost. Namera Dinkića je bila da mobiliše mase. Ali, po onoj narodnoj "obećanje, ludom radovanje". Naš narod je trebalo da se zapita ko danas može da pokloni toliko novca, pogotovo u vreme svetske krize. Za lažna obećanja Dinkić bi morao smesta da odgovara, samo se pitam kome i kojim institucijama, kada su svi oni, uglavnom deo jedne iste vlasti.
Najveći uništitelji, kako Jugoslovenske privrede, tako i Srpske privrede su Labus, Dinkić i njegovi stručnjaci iz G17, (film "Težina lanaca i "Dužničko ropstvo"). Upravo su uradili sve ono zbog čega ih Američka grupa NED i plaća. Obezvredili su ljudski rad, (radi više za manju platu), učinili su sve da uspešna preduzeća i gigante osiromaše, dovedu ih do stećaja a zatim ih prodaju bud zašto i to uglavnom Američkim firmama, učini li su sve da uruše bankarski sistem, da unište Srpske banke i da ih tako uništene prodaju strancima. Mlađa je navikao da lupa u bubanj, pa je u tom stilu nastavio i u politici, a narod je sve gutao i, što je najgore, igrao je u njegovom stilu. Morao je davno da bude uhapšen i da odgovara za svoje postupke, da mu se oduzme sva nelegalno stečena imovina do četvrtog kolena, i da se sve vrati opljačkanom i napaćenom narodu. Da je ranije država htela da nas zaštiti, ne bi dozvolila pojedincima iz bivše vlade, (Dinkiću i njemu sličnima), da dovedu inostrane banke da se bogate na Srpskoj muci. Država nam nije majka već maćeha. Odavno su nas Srpski vlastodršci izdali i prodali. Moramo ih kazniti na novim, (preko potrebnim), izborima, i moramo glasati za SNS koja jedina ima snage i želje da poboljša kvalitet života u Srbiji i da pohapsi sve koji su se megalomanski obogatili na račun naroda.
SNS je navela da su državi neophodne nezavisne institucije koje će odgovorno raditi svoj posao, kao i transparentno sprečavanje korupcije i nezakonitih radnji i ja tu ne vidim ništa loše, čak šta više odlično. Ako je nekome stalo do privrednog progresa, mora omogućiti slobodu privredne inicijative, a ne da smišlja, kako to radi Dinkić i njemu slični, sve nove i nove državne intervencije. U takvim intervencijama političke stranke vode glavnu reč, favorizujući kapital svojih evroatlantskih mentora ili svojih domaćih poslušnika, a postavljaju nepremostive prepreke za sve koji nisu pod njihovom "zaštitom". Srpsku privredu i finansije vodili su Dinkić i druge belosvetske budale uz pomoć domaćih patrona, poltrona i plaćenika raznih svetskih službi, koje za cilj imaju uništavanje privrede malih nezaštićenih država, koje su prethodno ratom doveli do uništenja a zatim ih dovele u kreditno ropstvo..
A što se Dinkića tiče, haha,.......Mlađa je navikao da lupa u bubanj, pa je u tom stilu nastavio i u politici, a narod je sve gutao i, što je najgore, igrao je u njegovom stilu. Morao je davno da bude uhapšen i da odgovara za svoje postupke, da mu se oduzme sva nelegalno stečena imovina do četvrtog kolena, i da se sve vrati opljačkanom i napaćenom narodu.
Mlađan Dinkić je do sada mnogo puta pokazao zavidno političko umeće prevođenja "žednih preko vode" i građana i koalicionih partnera". Dinkić je osetio pred izbore da mu je jedina šansa za neke nove poene da se uhvati "brige za dobrobit Srbije". Svih prethodnih godina ništa nije uradio za Srbiju, sem za sebe, a sada će šatro da uradi mnogo. Navikli smo na njegova prazna obećanja.
Neka se ne sikira Dinkić, jer mi građani smo procenili da je SNS sposobna da se odupre svim izazovima i da već sada ima odlične ideje za mnoge uštede i plan razvoja privrede i poljoprivrede,koji su stub napretka Srpske eknomije.

Mile Ilic



Dinkić: Vučić mora da spreči slom | Vesti | Tanjug
www.tanjug.rs
_________________________________________________________



ОБЈАВА БР.3

 16.11.2013god.

Siniša Milanov, dipl.maš.inž.
Član SNS, MO stari Železnik, član Saveta za privredu OO SNS-a.

Tekst je napisan u cilju pružanja javne podrške Predsedniku SNS-a gosp. Aleksandru Vučiću kao i svim članovima SNS-a u borbi protiv korupcije.


STANDARDI UPRAVLJANJA

Sprečavanje korupcije

Borba protiv korupcije znači postavljanje jasnih pravila i kažnjavanje prekršilaca. Da li se prekršioci izvlače? Zašto?

Malo motivisani, loše informisani i slabo plaćeni službenici podložni su korupciji. Oni veruju da „organizacija“ nije zainteresovana za njih kao pojedince i da nema druge svrhe osim da obezbedjuje platformu za pojedine političare. I tu je mesto odakle polazi rak korupcije  koji se, kao i svaki drugi rak, širi celim telom politike, oštećujući ga ponekad u toj meri da mu nema izlečenja.

Korupcija je obično „finansijska korupcija“ što uključuje primanje mita, naplaćivanje posebnih naknada za usluge ili preusmeravanje novca od planirane namene. No, postoje i drugi oblici „korupcije“ – od lošeg rada do zloupotrebe vlasti.

Korucija se hrani neznanjem i ljubomorom. Tamo gde ljudi ne shvataju značaj svoje uloge i osećaju da je sistem na neki način „nefer“ – oni nastoje da dodju do pravde izvrtanjem pravila „organizacije“ kako bi „dobili šta im pripada“.

Deo uspeha u borbi protiv prevara jeste u tome da se vidi da su krivci uhvaćeni i kažnjeni. To znači da vlasti treba da nastoje da obznane informacije o prekršiocima koji su uhvaćeni zbog zloupotrebe javnih sredstava.

Siniša Milanov, 16.11.2013god.

Literatura:
Lokalna uprava orijentisana na gradjane – Alex Aiken za IRI
_________________________________________________________


ОБЈАВА БР.2

Владимир Планинчић-дипломирани економиста
Члан СНС, месни одбор Церак, Београд
и члан Савета за привреду ОО СНС Чукарица

Светска криза, или како нас пљачкају банке?

            Пре тридесет година, ако сте узели кредит за кућу, банка је очекивала да јој вратите кредит. Била је врло опрезна како даје новац, јер је отплата хипотеке трајала деценијама.
Данас није тако-банка не губи ако јој не вратите дуг.
Данас зајмодавац продаје поменуту хипотеку инвестиционој банци, која онда комбинује са хиљадама других откупљених зајмова (нпр. За куповину аутомобила, зајмови за студирање и слично...) да би створила сложене деривате, такозване ,,обвезнице“ са залогом, или скраћено ЦДО.
Инвестиционе банке сада продају ЦДО-е инвеститорима (обичним људима).
Ако отплаћујете кредит за кућу, новац иде инвеститорима широм света.
Наравно, да би осигурали вредност ЦДО-а, инвестиционе банке плаћају рејтинг агенцијама да процене сигурност ЦДО-а и многима је додељен најболљи рејтинг, са ознаком ААА (иако су ЦДО-и били безвредни). ЦДО-и су постали популаран начин инвестирања и за пензионе фондове, који могу да инвестирају у сигурне обвезнице.
Све је ово била темпирана бомба у финансијском систему. Да ли неко сада отплаћује зајам за кућу, свеједно је (зајмодавац, инвестициона банка, рејтинг агенција) зарађују само на промету ЦДО-а, ако нешто крене по злу, што се и десило, губе само инвеститори...наравно (приватна лица, пензиони фондови...).
Од 2000-2003-е године, број хипотекарних зајмова се учетворостручио. Расте број ризичних зајмова, такозваних ,,сабпрајм кредити“, али рејтинг ЦДО-а остаје непромењен ААА-суперсигурна инвестиција. Масе су се свакако упецале.
Комисија за хартије од вредности, СЕЦ, напротив одобрава им нова задужења уз подизање ризика на 33:1, како би могле куповати још више хипотека од банака зајмодаваца хипотекарних стамбених кредита. Зајмодавци преферирају ризичне кредите због већих камата.
Осигуравајућа кућа, АИГ, продавала је огромне количине деривата званих кредитни свопови, за случај неизвршења обавезе ЦДС-а. То је била полиса осигурања за инвеститоре који су поседовали ЦДО-е и плаћали су АИГ-у свака три месеца.Ако ЦДО испадне непрофитабилан, АИГ је био обавезан да покрије губитке инвеститора.
Али, ЦДС-е су могли да купују и шпекуланти, односно и банке које су и створиле ,,балон“. Једну кућу могло је да осигура, теоретски, рецимо педесет полиса, а АИГ није имао законску обавезу да поседује депонован новац за случај да мора да покрива губитке инвеститора.
У време ,,балона“, АИГ је издао пет стотина милијарди ЦДС-ова, још једна темпирана бомба.
Године 2006. Голдман Сакс банка се чак кладила на ЦДО-е. Кладе се на милијарде долара, где тврде да су њихови ЦДО-и рејтинга ААА.
Голдман чак купује од АИГ-а ЦДС-е вредне двадесет и три милијарде долара.
Значи, један савршен ланац за крађу: инвестиционе банке-осигуравајућа друштва-рејтинг агенције-финансијски конгломерати. Држава је на крају издвојила седам стотина милијарди да спасе банке лопове.
Ако су апсолутно све државе на свету задужене (по основу јавног дуга, или још горе-спољног дуга) и пред банкротсвом су, ко је зајмодавац?
Светско банкарство је толико зло, да је реално питање како даље живети у свету кога воде овакви... људи.
Да би се све горе речено могло и десити, навео бих 1999. годину, када је укинут Глас-Стеагал-ов закон, којим је омогућено спајање комерцијалног и инвестиционог банкарства.

Дугови неких земаља Европе:
                                                          Јавни дуг              Спољни дуг

Немачка                                       1185 милијарди       4 227 милијарди
Француска                                   1 390                         4 234
Шпанија                                          602                         1 932   
Велика Британија                                                         7 393


            Јавни дуг Србије је око 19,6 милијарди, а спољни око 28 милијарди, ДБП око 30 милијарди. Ако томе додамо још спољнотрговински дефицит за 2012. годину, око 6 милијарди и камате које оптерећују привреду Србије за узете кредите око 800 милиона евра и које су веће од раста ДБП-а на нивоу године, јасно је у којој се ситуацији налази привреда Србије.
            Људи данас заврше факултете, постану доктори наука, политичари, а да при том не схвате основне ствари у својој струци, или како свет заиста функционише. Светом из сенке владају банкари, супербогаташи и они наравно, крију истину на све могуће начине.
Једини прави сукоб на земаљској кугли је онај између просвећене елите, која крије знање, и непросвећеног народа.



18.9.2013. године                                                         Владимир Планинчић

У Београду
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
                                                    
ОБЈАВА БР.1

Владимир Планинчић-дипломирани економиста
Члан СНС, месни одбор Церак, Београд
и члан Савета за привреду ОО СНС Чукарица

Београд
12.06.2013.


Шта радити?

Да ли је могуће да сами не можемо организовати ни један посао, да правимо аутопут, очистимо канале, уредимо фасаде, да направимо термо, или хидроелектране, бар до 70% вредности. Изгледа да не можемо, јер за све морамо питати Монетарни фонд, Светску банку, односно тражити и мољакати белосветске инвеститоре, или се бесумично задуживати и у земљу уносити туђи штампани новац, скупо га плаћати и заробљавати се. Послушници су 1992. године променили улогу Народне банке и њој и држави одузели ,,десну руку“, примарну емисију и довели државу у смешан положај да се код своје институције зване Централна банка задужује преко комерцијалних банака по високим ценама(новчана маса се сада креира одобравањем кредита банкама и куповином недоспелих потраживања).
Да ли можемо вратити улогу примарне емисије, односно тај механизам искористити за регулацију кредитне активности, бар делом, а не само иностраним задужењима и финансијкским трансферима(иностране дознаке).
Не видим како инострано задужење делује стабилизирајуће на финансијско тржиште када се и тај новац конвертује у динаре и као таквог га често стерилишете по врло високим каматама, а новац из примарне емисије, тобоже, разара тај исти систем.
Конвертујући страни новац, изнуђујемо примарну емисију, па дођемо на исто. Да ли овакви динари имају покриће у економском систему Србије, питам се? Када се држава задужује у иностранству да би попунила буџетске рупе(камата 5-7%), а не код Централне банке(камата 0,15%) крајњи исход је повећан увоз у Србију. Девизни прилив по основу задуживања помаже да се  курс динара одржава на прецењеном нивоу(2001-2011. године депресијација 70% , инфлација 170% + стагфлација у неким годинама) чиме се континуирано стимулише увоз и разара трговински биланс, односно текући рачун платног биланса. Инострано кредитирање је одличан механизам за стимулисање страних економија, јер им увозимо и робу и капитал. Оваквом политиком, спољни дуг земље је 29 милијарди$, бруто друштвени производ 32 милијарде $, спољнотрговински дефицит око 6 милијарди, озбиљан дефицит текућег и капиталног биланса, милион незапослених, пад привредне активности на свим нивоима, укратко потрошачко друштво уместо производног.
Да се вратимо на почетак, држава никада није сасвим немоћна и неке мере би могла предузети одмах:
- Укинути готовинско кредитирање грађана(кредитне картице, минусна салда) смањило би притисак на цене и ослободило средства за привреду, а можда довело и до пада камата.
- Повећати ПДВ на све луксузне робе.
- Увести еколошку таксу на увоз аутомобила и мотора
- Укинути субвенционисане кредите и банке навести да уђу у репрограм и можда отпис дела истог.
- Повећати цену струју и омогућити ЕПС-у да емитује обвезнице у динарима, које би грађани могли да купе уз високу камату.
- Подршка јефтиним кредитима за пољопривреду.
- Финансирати нискоградњу.
- Формирати Развојну банку и улагати у енергетику, путеве, водовод и канализацију и иригационе системе и слично..
- Послове давати домаћим фирмама, ако су финансиране домаћим средствима.
- Подршка инвестицијама у слаборазвијеним подручјима.
- На социјалном плану, рецимо стимулисати сваког ученика до средње школе са 50 евра месечно(пример-Бразил), укратко, смањити приватну потрошњу у корист инвестиција.
- Друга мера радикално одступа од догми Међународног монетарног фонда. Држава би започела циклус кредитирања инвестиционе изградње издавањем сопствених меница, којима би плаћала извођаче радова и домаће добављаче. Значи, није потребно инострано задуживање, нити код домаћих банака. Министарство за инфраструктуру би могло формирати Предузеће за финансирање и координирање радова у инфраструктури. Ово Предузеће би издавало менице, а авалирала би их Развојна банка, носиле би добру камату, а могле би да се преносе и користе као средство плаћања, истовремено, могле би се у сваком тренутку дисконтовати код Развојне банке. Доспеле и дисконтоване менице, Развојна банка би исплаћивала новцем који би узимала од Централне банке, као крајњег кредитора. Једноставно, Народна банка би штампала новац. Министарство финасија би по одређеним роковима на крају откупљивало емитоване менице и тако враћало узете кредите од Народне банке(Народна банка на овај начин планира своје билансе и монетарну политику).
Овакав инвестициони циклус би креирао нову запосленост и привредни раст. Са повећањем запослености, повећало би се плаћање пореза и доприноса, као и ПДВ-а кроз потрошњу, а самим тим и повећање фискалних прихода, односно буџета. Из добијених средстава, Министарство финансија би враћало кредите Народној банци Србије, а камате на менице би остајале домаћим предузетницима, а не банкама.
Овакво креирање новца не би требало да има инфлаторни притисак, будући да је потрошња мала, низак ниво привредне активности и висока незапосленост, као и да се финансирају конкретни послови, а не директна потрошња.
Овакав начин креирања новца ни по чему се не разликује од креирања новца иностраним задуживањем, сем што држава није у раљама иностраних кредитора.
Овакво задуживање не доноси девизе, али и не повећава спољни дуг. Додуше, могуће је повећање инфлације због неповећања девизних резерви, али компензација је повећање запослености и привредни раст.
На овај начин разбио би се банкарски монопол и банке присилиле на разумнију каматну политику.
За ове послове није неопходно расписивати међународне тендере, односно развојна политика је у рукама државе, тако да креирана средства усмерава ка домаћим предузећима. За ово је потребан изузетан професионализам, па ако хоћете и поштење Владе и Народне банке Републике Србије. Механизам се може злоупотребити, али то није проблем механизма самог по себи, већ система. На крају бих истакао да проблем Србије, чини ми се није у јавном дугу и висини јавне потрошње према бруто дриштвеном производу, већ спољни дуг и дефицит текућег рачуна платног биланса. За реализацију наведеног потребно је променити Закон о Народној банци, као и озбиљно се суочити са догмама ММФ-а, Светске банке и Светске трговинске организације, чије се мере своде на то да поврате уложени новац, а за запосленост и развоје их није брига.
Заборавимо ,,три свете краве“ вашингтонског концензуса: стабилизуј, либерализуј и приватизуј. Вратимо улогу националних и региналних економија. Материјалну активу приближити финансијској активи, што ће рећи, прозводњу ставити у центар збивања на рачун великих, финансијских добитака на берзи, креирању новца и његових различитих деривата, а пре свега на рачун различитих облика шпекулација.
На крају, морам још једном подвући, проблем свих проблема у Србији је велика незапосленост.
Питају богатог: ,,Зашто толико радиш?“- Радим да бих отерао три највећа човекова зла: порок, беду и досаду(Кандид-Волтер).
Или, како рече Андрић: ,,Дође време када се сви дугови траже и то одједном и са страшним и замршеним каматама и не само то, него све оно што је човек икад у животу купио, плаћа сад поново и то по новој, вишој цени.

Размислимо о томе...

Београд                                                     
12.06.2013.                                                
Владимир Планинчић-дипломирани економиста
Члан СНС, месни одбор Церак, Београд             
Контакт телефон:062/244 696

2 коментара:

  1. WEMA FINANCE25. август 2019. 03:37

    ДОБРОДОШЛИ у „WEMA FINANCE“, ту смо да пружимо одличне професионалне финансијске услуге свима вама.

    Да ли сте бизнисмен или жена? Имате ли финансијских тешкоћа? Да ли вам је потребан кредит за покретање доброг малог и средњег посла? Имате ли низак кредитни резултат и тешко је добити капиталне зајмове од локалних банака и других финансијских институција? Да ли вам треба новац за улагање у одређене области специјализације? Имате ли недовршен пројекат на дохват руке због недовољних финансијских средстава? Ово је прилика да данас добијете зајам како бисте решили све своје финансијске проблеме.

    Наш кредит је загарантован 100% за максималну сигурност је наш приоритет, наш главни циљ је да вам помогнемо да добијете истинску финансијску услугу коју сви заслужујете, наш програм је најбржи начин да добијете потребан кредит. јефтина каматна стопа за смањење притиска на месечне трошкове. Добијте флексибилност за употребу у било коју сврху - од одмора, образовања до јединствених куповина.

    АДМИН
    [wemafinance0@gmail.com]

    Нудимо различите финансијске услуге које укључују: личне зајмове, кредите за консолидацију дуга, пословне зајмове, зајмове за образовање, зајам зајамчене, зајам зајам, хипотекарне зајмове, студентски зајам, комерцијални зајмови, аутоматски кредитни зајмови, инвестициони зајмови, зајмови за развој, Куповином кредита, кредита за изградњу по ниским каматама од 3% дајемо кредите појединцима, компанијама и агенцијама. Набавите најбоље за своју породицу и кућу из снова и нашу општу шему зајма.


    Ако сте заинтересовани за добијање зајма, контактирајте нас са захтевом за кредит.
    Молимо контактирајте нас за више информација:

    Г-ђа HELEN WILSON
    Огранак менаџер
    [helenwilson719@gmail.com]


    Госпођа HELENA HERNANDEZ
    Главни финансијски службеник
    [helenahernandez432@gmail.com]

    Поздрави,
    WEMA FINANCE ADMIN
    [wemafinance0@gmail.com]

    Радујемо се што ћемо вас контактирати што је пре могуће.

    ОдговориИзбриши
  2. Ingrid10. јануар 2023. 22:37

    Поштовани тражитељи кредита.

    Да ли имате финансијских потешкоћа? Да ли желите да покренете сопствени бизнис? Ова кредитна компанија основана је као организација за људска права широм света са јединим циљем да помогне сиромашним и финансијски угроженим људима. Ако желите да се пријавите за кредит, контактирајте их користећи доле наведене податке: е-маил: elenanino0007@gmail.com

    име:
    Потребан износ кредита:
    Трајање кредита:
    Број мобилног телефона:

    Хвала вам и Бог вас благословио
    Ингрид

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Постови (Atom)