========== 14.12.2015.г.
Economy.rs / Ekonomija i privreda /
========== 12.12.2015.г.
========== 07. 10. 2015.г.
2015. GODINA JE, A PROBLEMI OSTALI ISTI,
PARE NAM ISISISAVAJU NEPOTREBNE AGENCIJE, PENZIONERIMA SE SMANJUJU PENZIJE, STRUJA POSKUPLJUJE, TAKSE I POREZI SE UVEĆAVAJU, A NIKO NEMA MUDA DA UKINE NEPOTREBNE AGENCIJE????
Borba protiv korupcije znači ukidanje takvih agencija i vraćanje njihovih nadležnosti u okvir ministarstava, kao i usmeravanje para u privredu za otvaranje novih radnih mesta.
ANITNARODANA Vlada Srbije osnovala je 2011.g. Agenciju za upravljanje lukama kojoj je iz budžeta za 2012. pripalo 20 miliona dinara.
POMNOŽITE TAJ IZNOS SA 4 GODINE, (do danas, ukoliko nije uvećan,
a pretpostavljam da jeste jer u ovoj državi samo nameti prate inflaciju i rast drugih troškova).
U zemlji koja nema more niti pomorsku flotu, formirana je Agencija za pomorsku plovidbu koja bi trebalo da se bavi ispitivanjem uzroka pomorskih nesreća. Princip namirivanja zahteva koalicionih partnera rezultirao je gomilanjem institucija.
2015.год.
ЧАК И МНОГО РАНИЈЕ:
Srpska napredna stranka najavila je da će u narednih sedam do deset dana Skupštini Srbije predložiti zakonske izmene za ukidanje brojnih državnih agencija, koje, prema mišljenju te stranke, služe za upošljavanje partijskih činovnika.
Član pravnog tima naprednjaka Nikola Selaković precizirao je na konferenciji za novinare da će SNS predložiti izmene Zakona o javnim nabavkama, kojima će predložiti ukidanje velikog broja državnih agencija.
"Vlada Srbije planira obrazovanje novih agencija i proširenje starih. Zbog toga je SNS najavila borbu protiv političkih privilegija koje su zemlju unazadile", kazao je Selaković i istakao da vlast državu ne vodi u dobrom smeru i da su Srbiji stoga preko potrebne promene.
Vlast, prema njegovim rečima, nije ništa uradila na smanjenju javne potrošnje, racionalizaciji državne uprave, a državu je pretvorila u birokratsku tvorevinu.
------------------------------------------------------------------------------
Katastrofalno, Srbija nema more, ali ima
Agenciju za istraživanje pomorskih nesreća?!!?
Koliko ima tačno državnih agencija u Srbiji, teško je utvrditi, jer nikada nisu zvanično objavljeni podaci, a brojke koje se pominju u javnosti kreću se od 131 do 170, koje građane godišnje koštaju oko 850 miliona evra.
Među njima je nemali broj apsolutno bizarnih, kao što je Agencija za istraživanje pomorskih nesreća. Prvi potpredsednik vlade, Aleksandar Vučić, izjavio je da je zaustavljen pokušaj prebacivanja 145 zaposlenih iz administracije u jednu državnu agenciju, postupkom preuzimanja, i to usred vladine kampanje da zaustavi uvećanje ionako predimenzionirane javne administracije od 550.000 zaposlenih.
Prema Kancelariji poverenika za informacije, Rodoljuba Šabića, postoji čak oko 170 republičkih agencija, zavoda, direkcija i fondova i drugih organizacija, od čega agencija oko 100, dok Nemačka ima svega desetak.
U kancelariji smatraju da to nije konačan broj, jer su slične institucije osnivale lokalne samouprave širom Srbije, koje se finansiraju iz lokalnog budžeta.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije, Dragoljub Rajić, naveo je da su oni još prošle godine uspeli da nabroje 131 državnu agenciju, ali da ih sigurno ima više.
Džinovsko stablo državnih agencija košta Srbiju godišnje više od 820 miliona evra, pa novog predsednika vlade, ma ko bio, Srbije čeka zahtevan posao sasecanja ovih tvorevina. A svi su obećali - ukidaće ih.
Činjenice su nemilosrdne, pišu Novosti: naša država ima 131 agenciju za "sve i svašta", po čemu smo rekorderi u Evropi.
Ilustracije radi, Nemačka kao vodeća privreda Evrope ima svega šest agencija, Češka 11, a Hrvatska je najavila da će broj od 47 uskoro da prepolovi zbog smanjenja birokratije.
Sve partije su u kampanji najavile gašenje agencija, a to već godinama uzaludno traže i ekonomski stručnjaci, Unija poslodavaca Srbije, sindikati, brojna strukovna udruženja. Prema raspoloživim informacijama, direktori većine agencija imaju plate veće od 100.000 dinara, a neka primanja nadmašuju i čitavih 500.000 dinara.
Činjenice su nemilosrdne, pišu Novosti: naša država ima 131 agenciju za "sve i svašta", po čemu smo rekorderi u Evropi.
Ilustracije radi, Nemačka kao vodeća privreda Evrope ima svega šest agencija, Češka 11, a Hrvatska je najavila da će broj od 47 uskoro da prepolovi zbog smanjenja birokratije.
Sve partije su u kampanji najavile gašenje agencija, a to već godinama uzaludno traže i ekonomski stručnjaci, Unija poslodavaca Srbije, sindikati, brojna strukovna udruženja. Prema raspoloživim informacijama, direktori većine agencija imaju plate veće od 100.000 dinara, a neka primanja nadmašuju i čitavih 500.000 dinara.
------------------------------------------------------------------------------
Nataša Latković | 10. 01. 2012. БЛИЦ
Držimo rekord po broju agencija
Vlada Srbije ni ove godine nema nameru da smanji broj agencija, po čemu je evropski rekorder. Sudeći po budžetu za 2012, ali i po ćutanju ministarstava koja imaju najviše takvih tela, srpske vlasti ne žele da ukinu nijednu agenciju za razliku od Hrvatske, koja je najavila da će prepoloviti njihov broj. Sagovornici “Blica” navode da agencije, fondovi, zavodi i direkcije najčešće služe za uhlebljenje partijskih kadrova, kao i da niko ne kontroliše koliko novca prolazi kroz njih, kao i na koji način se troši.
U Vladi Srbije nemaju odgovor na pitanje da li će ukinuti, najblaže rečeno, višak agencija, po čijem broju daleko prednjačimo u odnosu na sve evropske zemlje.
U Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj nisu mogli da nam odgovore da li će ugasiti bar jedno od tri tela za regionalni razvoj - na spisku su Agencija za regionalni razvoj, Fond za regionalni razvoj, pa Republički zavod za regionalni razvoj. Slično smo prošli i u Ministarstvu životne sredine, gde postoje Agencija za zaštitu životne sredine, Fond za zaštitu životne sredine i Zavod za zaštitu prirode Srbije.
U Vladi Srbije ne znaju ni koliko je ljudi zaposleno u agencijama, kao ni koliko godišnje novca odlazi na njih. Po nekim procenama, na rad ovih tela za godinu dana potroši se i preko 820 miliona evra.
Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije kaže za “Blic” da je zahvaljujući rastu broja agencija došlo do dupliranja administracije, kao i da je zbog toga Srbija rekorder i po broju zaposlenih u javnom sektoru, gde radi preko 30 odsto stanovništva Srbije.
Broj agencija
- Prebrojali smo 131 agenciju, ali njihov broj je realno veći. Neke od njih nemaju ni sajtove, adresu, telefone. Ima agencija koje imaju izgovore da se samostalno finansiraju, a ne iz budžeta, ali to opet plaćaju građani Srbije. Na primer, Agencija za lekove uzima nadoknadu od proizvođača lekova, zbog čega su lekovi skuplji za 20 odsto, što se oseti na džepu - objašnjava Rajić.
Slično je i sa Agencijom za hemikalije, koja za registraciju proizvoda uzima između 580.000 i 980.000 dinara. Dok nije bila osnovana, registracija je proizvođača koštala oko 30.000 dinara. Razlika se na kraju opet oseti u ceni artikla.
Nema sumnje da je rad nekih agencija potreban, poput Agencije za borbu protiv korupcije ili Agencije za kontrolu leta. Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija navodi za “Blic” da je Srbiji potrebno najviše 20 takvih tela, ali da je zbog pritisaka stranaka na vlasti njihov broj višestruko premašen.
Agencije, saveti, fondovi, direkcije... služe za uhlebljenje partijskih kadrova i formirani su kako bi se članovi stranaka nagradili za pobedu. Posebno su im interesantni fondovi kroz koje prolazi veliki novac što od donacija, što od subvencija. Oni su van fokusa javnosti i Državne revizorske institucije. Posao koji oni obavljaju može da odradi i neka služba u ministarstvima, ali je za stranke zgodnije da se taj novac prelije u fondove - navodi Dobrašinović.
Vladimir Goati iz Transparentnosti Srbija veruje da će vlast biti prinuđena da racionalizuje broj agencija jer ih “ima previše za ovako siromašnu državu”.
- Razne su se vlade smenjivale i uvek je postajala potreba da se poveća plen za grupe na vlasti. Najbolji način da se oni zadovolje jeste osnivanje još jednog tela kako bi se srazmerno podršci na izborima zadovoljili koalicioni partneri. Ipak, sve je to preskupo za državu poput naše.
------------------------------------------------------------------------------
Смањењем броја агенција до уштеда у буџету Србије
недеља, 26. мај 2013. Колико тих државних органа заправо има? На ово једноставно питање уопште није лако одговорити. Тачније, у жељи да истражимо сврху постојања великог броја независних тела у Србији најпре би требало да имамо њихов тачан број, седиште и адресу, вебсајт и друге доступне информације. Међутим, таквих информација нема на једном месту и веома су различити извори података о томе шта све може да се уброји у независна регулаторна тела.
Претпоставка је да не постоји званична централна евиденција која је јавно доступна и путем које бисмо могли да пратимо број агенција и њихов рад. Једини коректан, прилично валидан јавни извор информација, који потиче од неког државног органа смо пронашли на сајту Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности (Повереник, интернет сајт, 2012). На том сајту постоји Каталог органа јавне власти, у смислу Закона о приступу информација од јавног значаја, који даје преглед свих државних органа којима се може обратити за неку од информација од јавног значаја. Између осталог је наведен списак са називима, адресама и сајтовима републичких агенција, завода и других организација, које се могу третирати као независна регулаторна тела.[3]
По том каталогу у Србији постоји укупно 115 независних регулаторних тела, од чега 27 агенција, 14 завода, 12 дирекција, 9 фондова и 53 других, различитих независних органа и организација (управа, инспектората, центара, савета, регистара). Постоји и други списак који се налази на истом сајту и односи се на самосталне републичке органе и независна тела, на којем се налази 20 институција, од којих се многе могу класификовати као класичне агенције.
Треба похвалити напор који су службеници овог државног органа направили у систематизацији независних регулаторних тела, али смо приметили и одређене мањкавости које се тичу структурирања одређених тела. На пример, управе и инспекторати су свакако део класичне државне управе, док су неке друге организације (Комисија за заштиту конкуренције, Комисија за хартије од вредности, Републичка радиодифузна агенција итд.) сврстане у самосталне државне органе, али су оне по својој природи независна регулаторна тела, типа агенција (само се тако не зову), јер су они имаоци јавних овлашћења, тј. могу да креирају своје таксе, спроводе одлуке итд.
Тек након политичких избора који се се одржали у мају 2012. године, а на бази спремности готово свих странака које су на њима учествовале да се нешто мора променити по питању оправданости постојања и броја независних тела, у јавности су се појавиле информације да је у евиденцији новоформиране Владе Србије негде око 170 разних независних институција. Од ових институција су затражени подаци о пословању и броју запослених, при чему се истиче да “Влада то није затражила једино од независних и регулаторних тела” (Нови магазин, 2012). Заиста се онда с правом можемо запитати да ли је списак независних тела знатно већи него у свим досадашњим, независним и државним покушајима да се направи списак тих тела на бази јавно доступних информација. То нам имплицитно потврђује истраживање новинара једног дневног листа који су проценили да “у Србији постоји око 200 државних органа, агенција, управа, завода и дирекција, које грађани финансирају из буџета, а за које многи сматрају да служе за подмиривање страначких прохтева, ухлебљење партијских функционера и продају магле” (Вести-он-лине, 2012). Другим речима, с правом можемо поставити питање ко у Србији има прави списак свих независних регулаторних тела и других парадржавних институција које имају неку врсту самосталности у одлучивању и финансирању?
Постоје многобројна преклапања опсега деловања неког државног органа и новоосноване агенције, као и између постојећих независних тела; тако се могло догодити да је у претходној Влади паралелно са Министарством за животну средину и просторно планирање функционисала и Агенција за заштиту животне средине, затим Фонд за заштиту животне средине, али и Завод за заштиту природе Србије; грађанима је тешко објаснити зашто у Србији, за разлику од економски много снажније Немачке у којој је регистрована само Агенција за енергетику и нуклеарну енергију, послове из те области обављају четири агенције и једно предузеће: Агенција за енергетику, Агенција за енергетску ефикасност, Агенција за рударство, Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност и предузеће Нуклеарни објекти Србије; такође из домена економије и финансија постоје многобројна независна тела[8](Економски Институт, интернет сајт, 2012) чије се надлежности у мањој или већој мери преклапају и/или допуњују, те да би било крајње рационално да се организују као један правни ентитет: Агенција за осигурање и финансирање извоза, Фонд за осигурање и финансирање спољнотрговинских послова, Агенција за страна улагања и промоцију извоза; такође, у ранијем периоду смо имали паралену егзистенцију независних тела са јако сличним ингеренцијама: Агенција за регионални развој, Фонд за регионални развој и Републички завод за регионални развој.
|
Недовољна контрола над трошењем добијених буџетских средстава, могућност креирања сопствених прихода путем мноштва парафискалних намета и готово независно вођење политике људских ресурса и њихово награђивање, су од агенција створиле оазе угодног живота људи који њима управљају, па и оних који у њима раде.
Изменама Закона о буџетском систему онемогућује се да било ко, осим Министарства финансија, наплаћује разне парафискалне намете, а сопствени приходи агенција улазиће у буџет Србије; одатле ће све агенције, баш као и сви буџетски корисници добијати одређена средства за свој рад; тај потез би требало да донесе уштеде од око 20 милијарди динара у буџету за 2013, што није велика цифра, али је принципијелно добра вест за осиромашене грађане; уз ову меру за похвалу је и већ делимично спроведено укидање 138 парафискалних намета, који додуше нису само били агенцијски приходи, већ и приходи локалних самоуправа;
------------------------------------------------------------------------------
Tanjug | 21. 08. 2014.
Tačan broj državnih agencija u Srbiji zvanično niko ne zna, ali se mnogi slažu u oceni da ih je kod nas previše i da će neke u najavljenim reformama biti ugašene.
Prvi korak u smanjivanju broja agencija mogao bi nastati usvajanjem akcionog plana za sprovođenje Strategije reforme javne uprave, čiji će nacrt potpredsednica vlade Kori Udovički danas predstaviti.
Ne samo što je u Srbiji teško prebrojati zaposlene u javnom sektoru, već ni broj državnih agencija zvanično nije poznat.
Prema nezvaničnim podacima, imamo 138 državnih agencija, mada neki tvrde da u “prave” agencije zapravo spada samo 45. I to je mnogo u poređenju sa nekim evropskim državama, poput Nemačke, u kojoj postoji manje od 10 takvih agencija.
Goati: U Evropi nezamisliva situacija
- Za jednu normalnu evropsku državu, ako nema tačan broj agencija, to je posao od oko mesec dana da ga sazna. A naš cilj je pridruživanje EU, pa u tom smislu moramo u institucionalno da se uklopimo. Zato je neophodno da imamo faktografski čistu situaciju, jer tek tada promene imaju smisla. Ako ne znate čime se bave državne agencije i kakve su, a to su elementarna znanja, javašluk je neminovan - rekao je Goati Tanjugu.
Predstavnik Unije poslodavaca Srbije Marko Radović podseća da evropske države imaju osam, deset ili 12 agencija koje su stvarno nezavisne, dok ih je kod nas, kaže, oko 130.
Neke agencije, kaže on, moraju da postoje i nije pametno da ih država ukida. To su, smatra on, Republička radiodifuzna agencija, Direktorat za kontrolu letenja...
Međutim, prema njegovoj oceni, trebalo bi “pročešljati” sve agencije kako bi se videlo šta može država sama da radi bez potrebe da to daje nezavisnom telu.
Nacrt studije sa preporukama za uređenje sistema državnih agencija u Republici Srbiji (КЛИКНИ НА ЛИНК)
------------------------------------------------------------------------------
Agencije su postale država u državi. Nekima nismo znali ni imena, a formirane su, ne u interesu građana, već da bi se zaposlili partijski kadrovi - kaže Mihajlovićeva.
------------------------------------------------------------------------------
SREDA, 20. AVG 2014,
Ne samo što je u Srbiji teško prebrojati zaposlene u javnom sektoru, već ni broj državnih agencija zvanično nije poznat.
Prema nezvaničnim podacima, imamo 138 državnih agencija, mada neki tvrde da u "prave" agencije zapravo spada samo 45. I to je mnogo u poređenju sa nekim evropskim državama, poput Nemačke, u kojoj postoji manje od 10 takvih agencija.
Uređivanje oblasti javnih agencija i posebno sistema plata u njima, kako kažu, jedan je od važnih zadataka Vlade i MDULS u narednom periodu.
Umesto deset, 130 agencija
Vladimir Goati ističe da je čudno što kod nas ne može da se napravi tačan pregled agencija, jer je to, dodaje, u Evropi nezamislivo.
"Za jednu normalnu evropsku državu, ako nema tačan broj agencija, to je posao od oko mesec dana da ga sazna. A naš cilj je pridruživanje EU, pa u tom smislu moramo u institucionalno da se uklopimo. Zato je neophodno da imamo faktografski čistu situaciju, jer tek tada promene imaju smisla. Ako ne znate čime se bave državne agencije i kakve su, a to su elementarna znanja, javašluk je neminovan", rekao je Goati Tanjugu.
------------------------------------------------------------------------------
Делегација Светске банке, коју је предводила директорка Анабел Гонсалес, понудила је помоћ и у унапређењу рада државних агенција.
„Агенције нису до сада показале потребан степен професионализма. Затекли смо врло низак пословни капацитет, а није било адекватног праћења и контроле њиховог рада. У том смислу нам је важна подршка Светске банке у промени закона, свести, процедура и правилника како би агенције учинили знатно ефикаснијим и како би се средства користила на ефективан начин“, истакао је Сертић.
------------------------------------------------------------------------------
ПОЛИТИЧКА МАФИЈА У СРБИЈИ НАМНОЖИЛА РАЗНОРАЗНЕ АГЕНЦИЈЕ У КОЈЕ ЗАПОШЉАВА СТРАНАЧКУ ВОЈСКУ И РОДБИНУ
У једном тренутку о регионалном развоју у држави бринуло чак пет институција
Колико се понекад слепо држимо европских правила сведочи Закон о поморској пловидби, који смо усвојили 2011. године, иако Србија нема море ни поморску флоту. Алиби је био да нови пропис о поморској пловидби доносимо јер то тражи ЕУ, као и да наша земља има више од 5.000 помораца који раде на страним бродовима.
Колико се понекад слепо држимо европских правила сведочи Закон о поморској пловидби, који смо усвојили 2011. године, иако Србија нема море ни поморску флоту. Алиби је био да нови пропис о поморској пловидби доносимо јер то тражи ЕУ, као и да наша земља има више од 5.000 помораца који раде на страним бродовима.
У Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре нису ни потврдили ни демантовали да ли су поменути закон спровели у живот. Јуче су само појаснили да државе чланице ЕУ имају обавезу да обезбеде одговарајуће административне капацитете за спровођење својих обавеза као „држава застава” што обавезује и Србију. То је посебно указано током билатералног скрининга о поглављу 14.
Законодавац је, према писању медија, предложио и оснивање независног тела које ће испитивати поморске несрећа. Оно, ипак, никада није основано, а у ресорном министарству наводе да ова обавеза не подразумева оснивање никакве посебне агенције, већ запошљавање људи одговарајућих стручних знања за контролу техничке исправности поморских бродова и инспекцијски надзор?
На изненађење многих Србија од 2013. године има и Агенцију за управљање лукама. У министарству то правдају чињеницом да такве агенције имају све земље са развијеним водним саобраћајем. Они кажу да све чланице ЕУ имају или једно национално лучко регулаторно тело (Шпанија и Бугарска) или онолико лучких управа колико имају лука на својој територији (Немачка у којој има више од 20 лучких управа као регулаторних тела).
– Због рационалног односа према броју институција које чине систем државне управе у Србији је уведена јединствена национална институција за све речне луке у земљи – наводе у том министарству.
Постоји и друга страна медаље. Због непоштовања правила ЕУ Србија је остала ускраћена за око 50 до 60 милиона евра бесповратних средстава ЕУ намењених пољопривреди и руралном развоју. Од ње је тражено да оснује агенцију задужену за праћење коришћења тих пара. Управа за аграрна плаћања, која је већ постојала, није могла да добије акредитацију Европске комисије за спровођење програма подршке руралном развоју, јер је имала три пута мање запослених него што је од ње захтевано.
Годинама се нагађало да у Србији има 160 разноразних агенција, а од министарке Кори Удовички сазнали смо ових дана да их има значајно мање – прецизније 98. „Метла” је ипак радила после избора 2012. године. У њима је запослено 32.607 особа, што је за две хиљаде мање него 2013. године. Нисмо, међутим, сазнали да ли ће све преостале агенције, фондови, дирекције и управе преживети у садашњем облику. Једино је министар привреде Жељко Сертић најавио да ће укинути Агенцију за страна улагања и промоцију извоза СИЕПУ, после низа сумњи у њен рад, и формирати Регионалну агенцију Србије која ће радити по јасним правилима.
Разноразне агенције осниване су кроз велики број системских закона. Неке настају у процесу придруживања, а неке и као резултат пројеката које је финансирала ЕУ. Проблем је што се није водило рачуна о томе да ли им се надлежности поклапају. Тако је, у једном тренутку, о регионалном развоју у држави са највећим разликама у развијености међу регионима бринуло чак пет институција. Имали смо Министарство за регионални развој, Националну агенцију за регионални развој, Савет за регионални и равномерни развој, Канцеларију за одрживи развој економски неразвијених подручја и локалне канцеларије за регионални развој.
—————————————————–
Укину па врате
Нека од укинутих тела, попут Фонда за заштиту животне средине и Агенције за хемикалије, мораће поново да „оживе”. Разлог оснивања новог Зеленог фонда у Министарству пољопривреде и заштите животне средине објашњавају чињеницом да садашњи модел финансирања из буџета не обезбеђује довољно новца за заштиту животне средине, посебно за управљање отпадом. За примену европског принципа „загађивач плаћа” потребан је наменски фонд. Другим речима, ако хоћемо у ЕУ морамо да применимо њихове прописе који намећу успостављање одрживог система финансирања заштите животне средине и наменских фондова.
М. Авакумовић, Политика
====================================================
====================================================
========== 08. 04. 2015.г.
ПРЕВАРА:
PARCELA od hektar i po uz južnu stranu Zvezdinog stadiona mogla bi uskoro da bude prodata za nekoliko miliona evra, otkriva za „Novosti“ Miroslav Ćirić, jedan od deoničara preduzeća „Novi rasadnici“, koje na ovom državnom zemljištu ima pravo korišćenja. Međutim, kako Republička direkcija za imovinu u ovom preduzeću još nije utvrdila udeo državne svojine ova prodaja ne bi bila zakonita.
===============================================================
Ipak, ovo bi bilo samo još jedno u nizu nezakonitih otuđenja
zemljišta za koje „Novi rasadnici“ imaju pravo korišćenja. Sve prodaje
dešavaju se nakon što je preduzeće „Gemaks“ Đorđa Antelja postalo
većinski vlasnik „Novih rasadnika“, i to za ulaganja koja se mere sa
svega oko 315.000 evra, tvrdi Ćirić. A kako kaže, na nelegalnoj prodaji
zemljišta Antelj je zaradio oko šest miliona evra!
- Kupci su
zvučni - ističe Ćirić. - U Krnjači je Antelj prodao zemljište pumpi OMV
za 475.000 evra, „Metro keš end keri“ je platio 1,3 miliona evra, a od
preduzeća „Porše“ uzeo je 1,6 miliona evra. Sa „Kolingom“ je imao ugovor
o zajedničkoj gradnji na parceli u Jajincima, a kako je izašao iz tog
posla Antelj je od „Kolinga“ naplatio obeštećenje od 2,5 miliona evra.
Iako je Republičkoj direkciji za imovinu bio podnet zahtev još 2004.
godine za utvrđivanje udela državne svojine do danas to nije urađeno.
Jer, Direkcija je tražila bilans stanja iz 2003. godine, u međuvremenu
je Antelj smenio direktora „Novih rasadnika“, koji je podneo zahtev po
zakonu. Od svih prodaja država nije dobila ni dinar.
Kako, za
„Novosti“, kažu u Republičkoj direkciji za imovinu, „Novi rasadnici“
d.o.o. nisu dostavili svu potrebnu dokumentaciju, pa Direkcija postupak
utvrđivanja udela državne svojine nije mogla da okonča. U međuvremenu,
kažu u Direkciji, „Rasadnici“ su primenom drugih propisa ,koji
isključuju primenu Zakona o sredstvima u svojini Republike,
privatizovani.
- Direkcija je od Odbora bivših zaposlenih u DP
„Novi rasadnici“ saznala da je opština Palilula „Novim rasadnicima“
d.o.o. utvrdila pravo korišćenja na građevinskom zemljištu iz člana 84. -
navode u Direkciji. - Nakon toga „Rasadnici“ su prodali određeno
zemljište preduzeću „Metro keš end keri“, o čemu smo obavestili
Republičko javno pravobranilaštvo. Oni su zakonski zastupnici imovinskih
prava i interesa Republike Srbije, pa smo zatražili da preduzmu mere
radi zaštite državne imovine.
Компјутерска писменост у Граду Београду Computer literacy in the City of Belgrade
Трендови - јун 2014. Trends i - Јуне, 2014
КОМПЈУТЕРСКА ПИСМЕНОСТ У ГРАДУ БЕОГРАДУ
COMPUTER LITERACY IN THE CITY OF BELGRADE
Славка Јеврић,
Завод за информатику и статистику
Града Београда
САЖЕТАК
Компјутерска писменост је део концепта нове писмености.
Од компјутера се више не може „побећи“. На рачунаре се
навикавају и они који их не поседују. Информатичко
описмењавање je све више потребнo тржишту рада и
економији. Развој нових технологија комуницирања и све брже
ширење интернета чини да је број компјутерски писмених лица
све већи.
Подаци о компјутерској писмености, односно подаци о
томе да ли лице зна да врши обраду текста, израђује табеле,
шаље и прима електронску пошту, као и да ли зна да користи
интернет, у Републици Србији су први пут прикупљени у
Попису становништва, домаћинстава и станова 2011. (у даљем
тексту: Попис 2011). Следом тога у Попису 2011. дефинисане
су три категорије компјутерске писмености: „компјутерски
писмена лица“, „лица која делимично познају рад на рачунару“ и
„компјутерски неписмена лица“.
Прикупљени статистички подаци о компјутерској
писмености показују да је увођење информатичких предмета у
образовни систем допринело већем успеху у области
образовања. Која мера компјутерске писмености је потребна,
тешко је утврдити, јер то је комплексан и динамичан процес, и
зависи од конкретне ситуације која дефинише и намеће
потребе.
Slavka Jevrić,
Institute for Informatics and Statistics
of the City of Belgrade
SUMMARY
Computer literacy is part of the concept of new literacy.
“Escape” from computer is no more possible. Even persons
not having one become accustomed to it. Computer literacy
is increasingly required by labour market and the economy.
The development of new communication technologies and
fast expansion of Internet affect a growing number of
computer literate persons.
Data on computer literacy, i.e. data on whether a person
has the ability to process text, create tables, send and
receive electronic mail, as well as to use the Internet were
collected for the first time in the Republic of Serbia in the
Census of Population, Households and Dwellings, 2011
(hereinafter: 2011 Census). Subsequently, in 2011 Census
defined were three categories of computer literacy:
“computer literate persons”, “persons with partial
computer skills” and “computer illiterate persons “. On the
territory of Belgrade 62% of persons aged 15 and over
know how to perform one of the proposed computer
activities (first and second category of computer literacy).
The data on computer literacy show that the introduction
of computer-related subject-matters in the educational
system has contributed to a bigger success in the field of
education. It is difficult to define the necessary measure of
computer literacy because this is a complex and dynamic
process that depends on a concrete situation which defines
and demand those needs.
********************
1. УВОД
Захваљући све бројнијим и приступачнијим (user
friendly) начинима компјутерске комункације,
информације постају све доступније те се оваквим
комуникацијама, безмало, бришу просторнe (и
временске) границе. Компјутери су нашли своје
место у лабораторијама, канцеларијама, учионицама,
кафеима, саобраћају, у нашим домовима...
Први рачунар је произведен средином прошлог
века (звао се Elektronic Numerical Integrator And
Computer – ENIAC), имао је више хиљада
електронских цеви, заузимао је стотине квадратних
метара простора, тежио је више тона, и имао је
рачунарску моћ далеко мању него најјефтинији
половни рачунари данас, које можете купити за
десетак евра.
Главне врсте рачунара су: mainframe („главни
рам“ – израз настао према обличју првих оваквих
рачунара) и персонални, PC рачунари (израз настао
од Personal Computer), односно лични. Први су
направљени да их користи више људи одједном, и да
раде више послова истовремено, а други лични
рачунари су дизајнирани да га у једном тренутку
користи само једна особа.
Не тако давне 1953. године IBM је пустио у
продају први комерцијални рачунар, звао се IBM 701.
Intel је 1982. године произвео микропроцесор
80286, а 1989. године појавио се и први прави џепни
рачунар са микропроцесором 80486. Нови процесори
покривају потребу за скоро свим тржишним
сегментима PC рачунара као што су tablet, notebook,
ultrabook, desktop и server рачунари.
Нове компјутерске технологије донеле су убрзане
промене, пре свега у општем образовању, па даље и
на целокупној друштвеној сцени. Рачунари нам
омогућују, пре свега, да брзо долазимо до великог
броја информација и података, али и да радимо
озбиљне послове код и/или од куће. Нове технологије
производе све више начина јавног комуницирања
(блогови, форуми, социјалне мреже...) који су нови
извори информисања.
Овај рад се бави компјутерском писменошћу са
аспекта пола и старосне структуре користећи
квантитативну анализу статистичких података.
Господин Мирослав Ћирић је поделио задужења члановима Организационог одбора и то:
АГЕНДА:
13:30 до 14:00 Регистарација учесника, (задужени: Светлана Марић, Милица Јовановић, Ева Бранковић)
14:00 до 14:05 Отварање конференције, (задужена: модератор Светлана Марић),
14:05 до 14:10 Уводна реч, господин Срђан Коларић,
председник Г.О. Чукарица,
14:10 до 14:20 Општински подстицаји за развој привреде,
шеф Канцеларије за локални економски развој Г.О. Чукарица, (за комуникацију задужена Светлана Марић),
14:20 до 14:30 Потенцијали Г.О. Чукарица за инвестирање,
господин Мирослав Ћирић, председник Савета за Привреду О.О. СНС
Чукарица,
14:30 до 14:40 Савет за запошљавање, (за комуникацију задужен Драги Левић),
14:40 до 14:50 Подршка предузетништву у Републици
Србији, шеф дирекције за развој привредних друштава и предузетништва, Национална
агенција за регионални развој
(за комуникацију задужена Ева Бранковић),
14:50 до 15:00 Програм подстицања конкурентности и
интернационализације Српске привреде, Агенција за страна улагања и промоцију
извоза Републике Србије (СИЕПА),
(за комуникацију задужен Иван Бацковић),
15:00 до 15:10 Финансијска подршка инвеститорима
у 2014.години од стране Града Београда, Секретар Секретаријата за Привреду Града
Београда,(за комуникацију задужен Миле Илић),
15:10 до 15:20 Финансијске услуге у служби извоза,
С.С.Сарадник у Сектору факторинга, Агенција за осигурање и финансирање извоза
Републике Србије,
(за комуникацију задужена Милица Јовановић),
15:20 до 15:30 Социјални дијалог и мере активне политике
запошљавања и подстицаји преко Националног и акционих планова, НСЗ, (за комуникацију задужен Драги Левић),
15:30 до 15:50 Питања и одговори,
15:50 до 16:10 Кафа.
*
Организациони одбор Конференције:
Мирослав Ћирић-председник
чланови: Миле Илић, Светлана Марић, Милица Јовановић, Ема Бранковић,
Ива Бацковић, Драги Левић.
ДРАГИ ЛЕВИЋ dipl.ecc
КАКО НАПРЕД У РАЗВОЈ – РЕФОРМОМ И ИНВЕСТИЦИЈАМА
За развој наше земље потребна су инвестициона улагања. Данас је време квалитетних и брзих одлука.
Квалитетну и брзу одлуку прате сазнања о могућим алтернативама. Притисак кризе и релативно оскудна средства налажу да се улагања изврше у најбоље пројекте, да би се то постигло потребно је одредити стратешки приоритетне пројекте и приказати економске ефекте улагања.
Подлога за рационално одлучивање инвестиционим улагањима су ефикасне и брзе анализе.
Време се појављује као ресурс, и потреба да се овим ресурсом рационално управља.
Економска анализа инвестиционих подухвата подразумева програмирани економски модел који се примењује на конкретни пројекат.
Сагледавајући аспект тежине економске кризе и пад животног стандарда грађана, у наредном периоду приоритет треба дати пројектима за које имамо најбоље природне ресурсе, а то је пољопривреда – храна.
Селективно дати приоритет пројектима као што су храна – вода – енергија као и пратећој инфраструктури
Радити на пројектима производа нееластичне тражње
Влада треба да створи што бољи амбијент за инвестиције у пољопривреди
Самим инвестицијама дошло би до запошљавања нове радне снаге и подизања животног стандарда становништва.
· Радити на пројектима нееластичне тражње
· Вршити улагања у производне делатности високе технологије и информатичких система.
· Држава својим мерама треба да изврши подстицајна инвестициона улагања, како домаћим тако и страним фирмама и да обезбеди амбијент сигурности и поверења.
· НБС треба да јача инвестициону активност својом монетарном политиком кроз смањење референтне каматне стопе.
· Не запостављати инвестиције и у друге производне делатности хемијску индустрију, металску индустрију, грађевинарство, наменску индустрију, саобраћај, трговину и туризам.
· Повећањем инвестиција и повећањем продуктивности рада зауставили би се и смањили трошкови живота, који брже расту од стандарда грађана. Била би заустављена негативна кретања привредне активности.
· Спровођење реформи у свим сферама привредне и ванпривредне делатности као и опоравак постојећих предузећа отворило би врата инвестиционом циклусу и бољим резултатима.
_________________________________________________________
_________________________________________________________
3
16.11.2013god.
Siniša Milanov,
dipl.maš.inž.
Član SNS, MO stari
Železnik, član Saveta za privredu OO SNS-a.
Tekst je napisan u cilju
pružanja javne podrške Predsedniku SNS-a gosp. Aleksandru Vučiću kao i svim
članovima SNS-a u borbi protiv korupcije.
STANDARDI UPRAVLJANJA
Sprečavanje korupcije
Borba protiv
korupcije znači postavljanje jasnih pravila i kažnjavanje prekršilaca. Da li se
prekršioci izvlače? Zašto?
Malo motivisani, loše
informisani i slabo plaćeni službenici podložni
su korupciji. Oni veruju da „organizacija“ nije zainteresovana za njih kao
pojedince i da nema druge svrhe osim da obezbedjuje platformu za pojedine
političare. I tu je mesto odakle polazi rak korupcije koji se, kao i svaki drugi rak, širi celim
telom politike, oštećujući ga ponekad u toj meri da mu nema izlečenja.
Korupcija je obično
„finansijska korupcija“ što uključuje primanje mita, naplaćivanje posebnih
naknada za usluge ili preusmeravanje novca od planirane namene. No, postoje i
drugi oblici „korupcije“ – od lošeg rada do zloupotrebe vlasti.
Korucija se hrani
neznanjem i ljubomorom. Tamo gde ljudi ne shvataju značaj svoje uloge i osećaju
da je sistem na neki način „nefer“ – oni nastoje da dodju do pravde izvrtanjem
pravila „organizacije“ kako bi „dobili šta im pripada“.
Deo uspeha u borbi
protiv prevara jeste u tome da se vidi da su krivci uhvaćeni i kažnjeni. To
znači da vlasti treba da nastoje da obznane informacije o prekršiocima koji su
uhvaćeni zbog zloupotrebe javnih sredstava.
Siniša Milanov,
16.11.2013god.
Literatura:
Lokalna uprava orijentisana na gradjane – Alex
Aiken za IRI
_________________________________________________________
_________________________________________________________
2
Владимир Планинчић-дипломирани економиста
Члан СНС, месни одбор Церак, Београд
и члан Савета за привреду ОО СНС Чукарица
Светска криза, или како нас пљачкају банке?
Пре тридесет година, ако сте узели кредит за кућу, банка је очекивала да јој вратите кредит. Била је врло опрезна како даје новац, јер је отплата хипотеке трајала деценијама.
Данас није тако-банка не губи ако јој не вратите дуг.
Данас зајмодавац продаје поменуту хипотеку инвестиционој банци, која онда комбинује са хиљадама других откупљених зајмова (нпр. За куповину аутомобила, зајмови за студирање и слично...) да би створила сложене деривате, такозване ,,обвезнице“ са залогом, или скраћено ЦДО.
Инвестиционе банке сада продају ЦДО-е инвеститорима (обичним људима).
Ако отплаћујете кредит за кућу, новац иде инвеститорима широм света.
Наравно, да би осигурали вредност ЦДО-а, инвестиционе банке плаћају рејтинг агенцијама да процене сигурност ЦДО-а и многима је додељен најболљи рејтинг, са ознаком ААА (иако су ЦДО-и били безвредни). ЦДО-и су постали популаран начин инвестирања и за пензионе фондове, који могу да инвестирају у сигурне обвезнице.
Све је ово била темпирана бомба у финансијском систему. Да ли неко сада отплаћује зајам за кућу, свеједно је (зајмодавац, инвестициона банка, рејтинг агенција) зарађују само на промету ЦДО-а, ако нешто крене по злу, што се и десило, губе само инвеститори...наравно (приватна лица, пензиони фондови...).
Од 2000-2003-е године, број хипотекарних зајмова се учетворостручио. Расте број ризичних зајмова, такозваних ,,сабпрајм кредити“, али рејтинг ЦДО-а остаје непромењен ААА-суперсигурна инвестиција. Масе су се свакако упецале.
Комисија за хартије од вредности, СЕЦ, напротив одобрава им нова задужења уз подизање ризика на 33:1, како би могле куповати још више хипотека од банака зајмодаваца хипотекарних стамбених кредита. Зајмодавци преферирају ризичне кредите због већих камата.
Осигуравајућа кућа, АИГ, продавала је огромне количине деривата званих кредитни свопови, за случај неизвршења обавезе ЦДС-а. То је била полиса осигурања за инвеститоре који су поседовали ЦДО-е и плаћали су АИГ-у свака три месеца.Ако ЦДО испадне непрофитабилан, АИГ је био обавезан да покрије губитке инвеститора.
Али, ЦДС-е су могли да купују и шпекуланти, односно и банке које су и створиле ,,балон“. Једну кућу могло је да осигура, теоретски, рецимо педесет полиса, а АИГ није имао законску обавезу да поседује депонован новац за случај да мора да покрива губитке инвеститора.
У време ,,балона“, АИГ је издао пет стотина милијарди ЦДС-ова, још једна темпирана бомба.
Године 2006. Голдман Сакс банка се чак кладила на ЦДО-е. Кладе се на милијарде долара, где тврде да су њихови ЦДО-и рејтинга ААА.
Голдман чак купује од АИГ-а ЦДС-е вредне двадесет и три милијарде долара.
Значи, један савршен ланац за крађу: инвестиционе банке-осигуравајућа друштва-рејтинг агенције-финансијски конгломерати. Држава је на крају издвојила седам стотина милијарди да спасе банке лопове.
Ако су апсолутно све државе на свету задужене (по основу јавног дуга, или још горе-спољног дуга) и пред банкротсвом су, ко је зајмодавац?
Светско банкарство је толико зло, да је реално питање како даље живети у свету кога воде овакви... људи.
Да би се све горе речено могло и десити, навео бих 1999. годину, када је укинут Глас-Стеагал-ов закон, којим је омогућено спајање комерцијалног и инвестиционог банкарства.
Дугови неких земаља Европе:
Јавни дуг Спољни дуг
Немачка 1185 милијарди 4 227 милијарди
Француска 1 390 4 234
Шпанија 602 1 932
Велика Британија 7 393
Јавни дуг Србије је око 19,6 милијарди, а спољни око 28 милијарди, ДБП око 30 милијарди. Ако томе додамо још спољнотрговински дефицит за 2012. годину, око 6 милијарди и камате које оптерећују привреду Србије за узете кредите око 800 милиона евра и које су веће од раста ДБП-а на нивоу године, јасно је у којој се ситуацији налази привреда Србије.
Људи данас заврше факултете, постану доктори наука, политичари, а да при том не схвате основне ствари у својој струци, или како свет заиста функционише. Светом из сенке владају банкари, супербогаташи и они наравно, крију истину на све могуће начине.
Једини прави сукоб на земаљској кугли је онај између просвећене елите, која крије знање, и непросвећеног народа.
18.9.2013. године Владимир Планинчић
У Београду
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
1
Владимир Планинчић-дипломирани економиста
Члан СНС, месни одбор Церак, Београд
и члан Савета за привреду ОО СНС Чукарица
Београд
12.06.2013.
Шта радити?
Да ли је могуће да сами не можемо организовати ни један посао, да правимо аутопут, очистимо канале, уредимо фасаде, да направимо термо, или хидроелектране, бар до 70% вредности. Изгледа да не можемо, јер за све морамо питати Монетарни фонд, Светску банку, односно тражити и мољакати белосветске инвеститоре, или се бесумично задуживати и у земљу уносити туђи штампани новац, скупо га плаћати и заробљавати се. Послушници су 1992. године променили улогу Народне банке и њој и држави одузели ,,десну руку“, примарну емисију и довели државу у смешан положај да се код своје институције зване Централна банка задужује преко комерцијалних банака по високим ценама(новчана маса се сада креира одобравањем кредита банкама и куповином недоспелих потраживања).
Да ли можемо вратити улогу примарне емисије, односно тај механизам искористити за регулацију кредитне активности, бар делом, а не само иностраним задужењима и финансијкским трансферима(иностране дознаке).
Не видим како инострано задужење делује стабилизирајуће на финансијско тржиште када се и тај новац конвертује у динаре и као таквог га често стерилишете по врло високим каматама, а новац из примарне емисије, тобоже, разара тај исти систем.
Конвертујући страни новац, изнуђујемо примарну емисију, па дођемо на исто. Да ли овакви динари имају покриће у економском систему Србије, питам се? Када се држава задужује у иностранству да би попунила буџетске рупе(камата 5-7%), а не код Централне банке(камата 0,15%) крајњи исход је повећан увоз у Србију. Девизни прилив по основу задуживања помаже да се курс динара одржава на прецењеном нивоу(2001-2011. године депресијација 70% , инфлација 170% + стагфлација у неким годинама) чиме се континуирано стимулише увоз и разара трговински биланс, односно текући рачун платног биланса. Инострано кредитирање је одличан механизам за стимулисање страних економија, јер им увозимо и робу и капитал. Оваквом политиком, спољни дуг земље је 29 милијарди$, бруто друштвени производ 32 милијарде $, спољнотрговински дефицит око 6 милијарди, озбиљан дефицит текућег и капиталног биланса, милион незапослених, пад привредне активности на свим нивоима, укратко потрошачко друштво уместо производног.
Да се вратимо на почетак, држава никада није сасвим немоћна и неке мере би могла предузети одмах:
- Укинути готовинско кредитирање грађана(кредитне картице, минусна салда) смањило би притисак на цене и ослободило средства за привреду, а можда довело и до пада камата.
- Повећати ПДВ на све луксузне робе.
- Увести еколошку таксу на увоз аутомобила и мотора
- Укинути субвенционисане кредите и банке навести да уђу у репрограм и можда отпис дела истог.
- Повећати цену струју и омогућити ЕПС-у да емитује обвезнице у динарима, које би грађани могли да купе уз високу камату.
- Подршка јефтиним кредитима за пољопривреду.
- Финансирати нискоградњу.
- Формирати Развојну банку и улагати у енергетику, путеве, водовод и канализацију и иригационе системе и слично..
- Послове давати домаћим фирмама, ако су финансиране домаћим средствима.
- Подршка инвестицијама у слаборазвијеним подручјима.
- На социјалном плану, рецимо стимулисати сваког ученика до средње школе са 50 евра месечно(пример-Бразил), укратко, смањити приватну потрошњу у корист инвестиција.
- Друга мера радикално одступа од догми Међународног монетарног фонда. Држава би започела циклус кредитирања инвестиционе изградње издавањем сопствених меница, којима би плаћала извођаче радова и домаће добављаче. Значи, није потребно инострано задуживање, нити код домаћих банака. Министарство за инфраструктуру би могло формирати Предузеће за финансирање и координирање радова у инфраструктури. Ово Предузеће би издавало менице, а авалирала би их Развојна банка, носиле би добру камату, а могле би да се преносе и користе као средство плаћања, истовремено, могле би се у сваком тренутку дисконтовати код Развојне банке. Доспеле и дисконтоване менице, Развојна банка би исплаћивала новцем који би узимала од Централне банке, као крајњег кредитора. Једноставно, Народна банка би штампала новац. Министарство финасија би по одређеним роковима на крају откупљивало емитоване менице и тако враћало узете кредите од Народне банке(Народна банка на овај начин планира своје билансе и монетарну политику).
Овакав инвестициони циклус би креирао нову запосленост и привредни раст. Са повећањем запослености, повећало би се плаћање пореза и доприноса, као и ПДВ-а кроз потрошњу, а самим тим и повећање фискалних прихода, односно буџета. Из добијених средстава, Министарство финансија би враћало кредите Народној банци Србије, а камате на менице би остајале домаћим предузетницима, а не банкама.
Овакво креирање новца не би требало да има инфлаторни притисак, будући да је потрошња мала, низак ниво привредне активности и висока незапосленост, као и да се финансирају конкретни послови, а не директна потрошња.
Овакав начин креирања новца ни по чему се не разликује од креирања новца иностраним задуживањем, сем што држава није у раљама иностраних кредитора.
Овакво задуживање не доноси девизе, али и не повећава спољни дуг. Додуше, могуће је повећање инфлације због неповећања девизних резерви, али компензација је повећање запослености и привредни раст.
На овај начин разбио би се банкарски монопол и банке присилиле на разумнију каматну политику.
За ове послове није неопходно расписивати међународне тендере, односно развојна политика је у рукама државе, тако да креирана средства усмерава ка домаћим предузећима. За ово је потребан изузетан професионализам, па ако хоћете и поштење Владе и Народне банке Републике Србије. Механизам се може злоупотребити, али то није проблем механизма самог по себи, већ система. На крају бих истакао да проблем Србије, чини ми се није у јавном дугу и висини јавне потрошње према бруто дриштвеном производу, већ спољни дуг и дефицит текућег рачуна платног биланса. За реализацију наведеног потребно је променити Закон о Народној банци, као и озбиљно се суочити са догмама ММФ-а, Светске банке и Светске трговинске организације, чије се мере своде на то да поврате уложени новац, а за запосленост и развоје их није брига.
Заборавимо ,,три свете краве“ вашингтонског концензуса: стабилизуј, либерализуј и приватизуј. Вратимо улогу националних и региналних економија. Материјалну активу приближити финансијској активи, што ће рећи, прозводњу ставити у центар збивања на рачун великих, финансијских добитака на берзи, креирању новца и његових различитих деривата, а пре свега на рачун различитих облика шпекулација.
На крају, морам још једном подвући, проблем свих проблема у Србији је велика незапосленост.
Питају богатог: ,,Зашто толико радиш?“- Радим да бих отерао три највећа човекова зла: порок, беду и досаду(Кандид-Волтер).
Или, како рече Андрић: ,,Дође време када се сви дугови траже и то одједном и са страшним и замршеним каматама и не само то, него све оно што је човек икад у животу купио, плаћа сад поново и то по новој, вишој цени.
Размислимо о томе...
Београд
12.06.2013.
Владимир Планинчић-дипломирани економистаЧлан СНС, месни одбор Церак, Београд
Контакт телефон:062/244 696
ДОБРОДОШЛИ у „WEMA FINANCE“, ту смо да пружимо одличне професионалне финансијске услуге свима вама.
ОдговориИзбришиДа ли сте бизнисмен или жена? Имате ли финансијских тешкоћа? Да ли вам је потребан кредит за покретање доброг малог и средњег посла? Имате ли низак кредитни резултат и тешко је добити капиталне зајмове од локалних банака и других финансијских институција? Да ли вам треба новац за улагање у одређене области специјализације? Имате ли недовршен пројекат на дохват руке због недовољних финансијских средстава? Ово је прилика да данас добијете зајам како бисте решили све своје финансијске проблеме.
Наш кредит је загарантован 100% за максималну сигурност је наш приоритет, наш главни циљ је да вам помогнемо да добијете истинску финансијску услугу коју сви заслужујете, наш програм је најбржи начин да добијете потребан кредит. јефтина каматна стопа за смањење притиска на месечне трошкове. Добијте флексибилност за употребу у било коју сврху - од одмора, образовања до јединствених куповина.
АДМИН
[wemafinance0@gmail.com]
Нудимо различите финансијске услуге које укључују: личне зајмове, кредите за консолидацију дуга, пословне зајмове, зајмове за образовање, зајам зајамчене, зајам зајам, хипотекарне зајмове, студентски зајам, комерцијални зајмови, аутоматски кредитни зајмови, инвестициони зајмови, зајмови за развој, Куповином кредита, кредита за изградњу по ниским каматама од 3% дајемо кредите појединцима, компанијама и агенцијама. Набавите најбоље за своју породицу и кућу из снова и нашу општу шему зајма.
Ако сте заинтересовани за добијање зајма, контактирајте нас са захтевом за кредит.
Молимо контактирајте нас за више информација:
Г-ђа HELEN WILSON
Огранак менаџер
[helenwilson719@gmail.com]
Госпођа HELENA HERNANDEZ
Главни финансијски службеник
[helenahernandez432@gmail.com]
Поздрави,
WEMA FINANCE ADMIN
[wemafinance0@gmail.com]
Радујемо се што ћемо вас контактирати што је пре могуће.
Поштовани тражитељи кредита.
ОдговориИзбришиДа ли имате финансијских потешкоћа? Да ли желите да покренете сопствени бизнис? Ова кредитна компанија основана је као организација за људска права широм света са јединим циљем да помогне сиромашним и финансијски угроженим људима. Ако желите да се пријавите за кредит, контактирајте их користећи доле наведене податке: е-маил: elenanino0007@gmail.com
име:
Потребан износ кредита:
Трајање кредита:
Број мобилног телефона:
Хвала вам и Бог вас благословио
Ингрид